Aspartam

Aspartam je jedan od najpopularnijih zaslađivača dostupnih na tržištu.

Prema procenama centara za kontrolu i prevenciju bolesti, 2010. jedna je petina svih Amerikanaca pije dijetalnu sodu sa a
spartamom.

Medjutim poslednjih godina se sumnja u njegov uticaj na zdravlje. Mnogi protivnici tvrdili su da je aspartam zapravo
loš za vaše zdravlje. Postoje i tvrdnje o dugoročnim posledicama konzumacije aspartama.

Nažalost, iako su sprovedena detaljna ispitivanja aspartama, nema konsenzusa o tome je li aspartam “loš” za vas.

Što je aspartam?

Aspartam se prodaje pod robnim markama NutraSweet and Equal. Također se široko koristi u gotovim proizvodima – posebno
onima označenim kao “dijetalna” hrana.

Sastojci aspartama su asparaginska kiselina i fenilalanin. Obe su prirodne aminokiseline. Asparaginsku kiselinu proizvodi
vaše telo, a fenilalanin je esencijalna aminokiselina koju unosite hranom.

Kada vaše telo prerađuje aspartam, deo se razlaže u metanol. Konzumacija voća, voćnih sokova, fermentiranih pića i nekog
povrća takođe sadrži ili dovodi do proizvodnje metanola.

Od 2014. aspartam je bio najveći izvor metanola u američkoj ishrani. Metanol je otrovan u velikim količinama, a i manje
količine takođe mogu biti zabrinjavajuće u kombinaciji sa slobodnim metanolom zbog povećane apsorpcije.

Besplatni metanol prisutan je u nekim namirnicama, a nastaje i pri zagrevanju aspartama. Redovno konzumiranje
metanola može predstavljati problem jer se u telu razgrađuje u formaldehid, poznati kancerogen i neurotoksin.

Međutim, Agencija za standarde hrane u Ujedinjenom Kraljevstvu navodi da se čak i kod dece koja često konzumiraju
aspartam ne postiže maksimalan nivo unosa metanola.

Takođe navode kako budući da je poznato da konzumiranje voća i povrća poboljšava zdravlje, unos metanola iz ovih izvora
nije visoki prioritet za istraživanje.

Odobrenja za aspartam

Brojne regulatorne agencije i zdravstvene organizacije pozitivno su ocenile aspartam. Odobrenje je stekao u sledećim
organizacijama:

Američka uprava za hranu i lekove (FDA)
Organizacija Ujedinjenih naroda za hranu i poljoprivredu
Svetska zdravstvena organizacija
Američko udruženje za srce
Američko udruženje dijetetičara

Evropska agencija za sigurnost hrane (EFSA) zaključila je pregled više od 600 skupova podataka iz studija aspartama.
Nije pronašao razlog za uklanjanje aspartama s tržišta. Pregled nije izvestio o sigurnosnim problemima povezanim s
normalnim ili povećanim unosom.

Iako je FDA odobrila aspartam, organizacija za zagovaranje potrošača Centar za znanost u javnom interesu citirala je
brojne studije koje ukazuju na probleme sa zaslađivačem, uključujući i studiju Harvard School of Public Health.

Proizvodi s aspartamom

Kad god je proizvod označen kao “bez šećera”, to obično znači da umesto šećera ima neki drugi zasladjivac.
Iako ne sadrže svi proizvodi bez šećera aspartam, on je i dalje jedan od najpopularnijih zaslađivača. Široko je dostupan
u nizu proizvoda.

Neki primeri proizvoda koji sadrže aspartam uključuju:

dijetalna soda
sladoled bez šećera
voćni sok sa manje kalorija
jogurt
slatkiši bez šećera

Korištenje drugih zaslađivača može vam pomoći da ograničite unos aspartama. Međutim, ako želite potpuno izbeći aspartam,
moraćete paziti i na njega u pakovanoj robi. Aspartam se najčešće označava da sadrži fenilalanin.

Nuspojave aspartama

Prema Američkom društvu za borbu protiv raka, aspartam je približno 200 puta slađi od šećera. Dakle, potrebna je samo
vrlo mala količina da bi se hrani i piću dao slatki okus. Preporuke FDA -e i EFSA -e o prihvatljivom dnevnom unosu (ADI)
su:

FDA: 50 miligrama po kilogramu telesne težine
EFSA: 40 miligrama po kilogramu telesne težine

Limenka dijetetske sode sadrži oko 185 miligrama aspartama. Osoba od 70 kilograma morala bi popiti više od 18 limenki
sode dnevno kako bi premašila dnevni unos FDA-e. Alternativno, trebalo bi im gotovo 15 limenki da premaše preporuku EFSA -e.

Međutim, ljudi koji imaju stanje zvano fenilketonurija (PKU) ne bi trebali koristiti aspartam. Ljudi koji uzimaju lekove
za shizofreniju takođe bi trebali izbegavati aspartam.

Fenilketonurija
Osobe s PKU -om imaju previše fenilalanina u krvi. Fenilalanin je esencijalna aminokiselina koja se nalazi u izvorima
proteina poput mesa, ribe, jaja i mlečnih proizvoda. Takođe je jedan od dva sastojka aspartama.

Ljudi s ovim stanjem ne mogu pravilno preraditi fenilalanin. Ako imate ovo stanje, aspartam je vrlo otrovan za vas.

Tardivna diskinezija
Smatra se da je tardivna diskinezija (TD) nuspojava nekih lekova za shizofreniju. Fenilalanin u aspartamu može podstaknuti
nekontrolirane pokrete mišića.

Ostalo
Aktivisti protiv aspartama tvrde da postoji veza između aspartama i mnoštva bolesti, uključujući:

Rak
glavobolje
depresija
poremećaj hiperaktivnosti s deficitom pažnje (ADHD)
vrtoglavica
gojenje
Alzheimerova bolest
multipla skleroza (MS)

Istraživanja su u toku kako bi se potvrdile ili poništile veze između ovih bolesti i aspartama, no trenutno još uvek nisu
gotove studije.

Neka istraživanja ukazuju na povećani rizik, simptome ili ubrzanje bolesti, dok druga ne navode negativne ishode uz unos
aspartama.

Učinci aspartama na dijabetes i gubitak težine

Što se tiče dijabetesa i mršavljenja, jedan od prvih koraka koji mnogi ljudi preduzimaju je smanjenje praznih kalorija iz
ishrane. To često uključuje šećer.

Aspartam ima i prednosti i nedostatke u pogledu dijabetesa i pretilnosti. Prvo, klinika Mayo navodi da generalno
zasladjivaci mogu biti korisni za osobe s dijabetesom. Ipak, to ne znači nužno da je aspartam najbolji zaslađivač po
izboru – prvo biste trebali pitati svog lekara.

Zaslađivači takođe mogu pomoći u mršavljenju, ali to je obično samo ako konzumirate puno proizvoda koji sadrže šećer
pre nego što pokušate smrsati. Prelazak sa slatkih proizvoda na one koji sadrže zasladjivace takođe može smanjiti rizik
od karijesa.

Prirodne alternative aspartamu

Polemike oko aspartama nastavljaju se. Dostupni dokazi ne ukazuju na dugoročne negativne učinke, ali istraživanja su u
toku.

Pre nego što se vratite na šećer (koji je visoko kaloričan i nema nutritivnu vrednost), možete razmotriti prirodne
alternative aspartamu. Možete pokušati zasladiti hranu i piće sa:

monkfruit
aluloza
listovi stevije

Iako su takvi proizvodi dosta “prirodniji” u poredjenju sa verzijama poput aspartama, ove biste alternative ipak trebali
konzumirati u ograničenim količinama.

Kao i šećer, prirodne alternative aspartamu mogu sadržavati puno kalorija s malo ili bez hranjive vrednosti.

Izgledi aspartama
Zabrinutost javnosti zbog aspartama i danas je živa. Znanstvena istraživanja nisu pokazala konzistentne dokaze o štetnosti,
što je dovelo do prihvatanja za svakodnevnu upotrebu.

Zbog oštrih kritika, mnogi su ljudi preduzeli korake kako bi potpuno izbegli konzumiranje zasladjivaca.

Što se tiče aspartama, najbolje je – kao i sa šećerom i drugim zaslađivačima – konzumirati ga u ograničenim količinama.

Koje su potencijalne opasnosti?

Šta smo otkrili od 1980 -ih? Za najbolje informacije okrećemo se znanstvenim studijama. Evo nekoliko do sada otkrivenih:

• Imunološki sistem i oksidativni stres
  Autori pregleda iz 2017. zaključili su da aspartam može uticati na imunološki sistem i, kao rezultat toga, dovesti do
  oksidativnog stresa i upale.

Njihovi nalazi sugerisu da aspartam može uticati na celije različitih telesnih organa, uključujući mozak, srce, jetru i
bubrege. Budući da je otporan na bakterije, takođe bi mogao dovesti do neravnoteže u crevnoj mikroflori.

• Fenilketonurija
  FDA upozorava da ljudi s fenilketonurijom, retkom naslednom bolešću, imaju poteškoće s metabolizmom fenilalanina, jedne
  od komponenti aspartama. Ako osoba konzumira ovu materiju, telo je ne probavlja ispravno i može se akumulirati.

• Promene raspoloženja
  Može li aspartam povećati rizik od poremećaja raspoloženja poput depresije? U jednoj starijoj studiji, znanstvenici su
  otkrili da se čini da aspartam povećava simptome kod ljudi s depresijom, ali ne i kod onih koji je nemaju.

Istraživanje iz 2014. zdravih odraslih osoba pokazalo je slične rezultate. Kad su ljudi konzumirali hranu s visokim
udelom aspartama, doživeli su veću razdražljivost i depresiju.

U pouzdanom izvoru 2017. neki su istraživači pregledali studije o povezanosti aspartama sa aspektima neurobihevioralnog
zdravlja, uključujući:

• glavobolja
• migrene
• razdražljivo raspoloženje
• anksioznost
• depresija
• nesanica

Oni su sugerisali da fenilalanin u aspartamu može sprečiti telo da proizvodi i oslobađa neurotransmitere “dobrog osećaja”,
poput serotonina i dopamina. Takođe su rekli da aspartam može doprineti oksidativnom stresu i oslobađanju kortizola.

• Rak
  Neka su istraživanja na životinjama otkrila vezu između aspartama i leukemije te drugih vrsta raka.

Studija iz 2012. pokazala je da su muškarci koji su konzumirali više od jedne dnevne porcije sode imali veći rizik od
ne-Hodgkinovog limfoma.

Međutim, muškarci koji su konzumirali velike količine obične sode takođe su imali povećan rizik od ne-Hodgkinovog limfoma. Razlog povećanja u svakom slučaju nije bio jasan.

Isti su se znanstvenici kasnije ispričali jer su se u studiji koristili slabim podacima.

Evaluacija studija iz 2019. nije pronašla dokaze o povezanosti niskokaloričnih-ili bezkaloričnih-zaslađivača i pića i
većeg rizika od raka kod ljudi.

Američko društvo za borbu protiv raka napominje da nema dovoljno dokaza koji pokazuju da aspartam uzrokuje rak.

• Multiplaskleroza
  Prema Nacionalnom društvu za MS, ideja da postoji veza između aspartama i MS -a je “opovrgnuta teorija”.

• Glavobolje
  U istraživanju iz 1987. istraživači su otkrili da ljudi koji su uzimali aspartam nisu prijavili više glavobolje od onih
  koji su uzimali placebo.

Međutim, autori male studije iz 1994. godine zaključili su da neki ljudi mogu biti osetljivi na glavobolje izazvane
aspartamom. Drugi su znanstvenici kasnije kritikovali ovu studiju zbog njene strukture.

Zakljucak

Aspartam je niskokalorican zasladjivac, koji se cesto srece u gotovim proizvodima. Podeljena su misljenja o uticaju
aspartama na zdravlje. Jedni tvrde da je stetan, dok drugi da nema stetnih uticaja na zdravlje. Medjutim studije su jos
u toku. Do tada, savet je da ne preterujete sa aspartamom, i nekoristite ga ako to nije neophodno.