Nutricionista
Nutricionista Beograd
Nutricionista Beograd
Sadrzaj:
Dijabetes je stanje koje narušava telesnu sposobnost obrade glukoze u krvi, inače poznatog kao šećer u krvi.
Procijenjeni broj osoba starijih od 18 godina s dijagnostikovanim i nedijagnostikovanim dijabetesom je između 27,9 i 32,7 posto stanovništva.
Bez kontinuiranog, pažljivog upravljanja, dijabetes može dovesti do nakupljanja šećera u krvi, što može povećati rizik od opasnih komplikacija, uključujući moždani udar i bolesti srca.
Mogu se pojaviti različite vrste dijabetesa, a upravljanje stanjem zavisi od vrste diabetesa. Nisu svi oblici dijabetesa posledica prekomerne tezine ili neaktivnog načina života. Zapravo, neki su prisutni od detinstva
.
Mogu se podeliri tri glavna tipa dijabetesa: tip 1, tip 2 i gestacijski dijabetes.
Takođe poznat kao maloletnicki dijabetes, ovaj tip se javlja kada telo ne uspeva proizvesti insulin. Ljudi s dijabetesom tipa I zavise o insulinu, što znači da svakodnevno moraju uzimati vestacki insulin da bi ostali živi.
Dijabetes tipa 2 utice na nacin na koji telo koristi insulin. Iako telo još uvek proizvodi insulin, za razliku od tipa I, celije u telu ne reaguju na njega jednako učinkovito kao nekada. Prema Nacionalnom institutu za dijabetes i probavne i bubrežne bolesti, ovo je najčešći tip dijabetesa i snažno je povezan s gojaznoscu.
Ova vrsta se javlja kod žena tokom trudnoce kada telo može postati manje osetljivo na insulin. Gestacijski dijabetes ne javlja se kod svih zena i obično prolazi nakon porodjaja.
Redje vrste dijabetesa uključuju monogenski dijabetes i dijabetes povezan s cističnom fibrozom.
Kliknite ovdje da biste saznali više o dijabetesu tipa I.
Doktori i nutricionisti nazivaju predijabetesom ili graničnim dijabetesom stanje kada je šećer u krvi obično u rasponu od 100 do 125 miligrama po decilitru (mg / dL).
Normalni nivo šećera u krvi iznosi između 70 i 99 mg / dL, dok će osoba s dijabetesom imati šećer u krvi natašte veći od 126 mg / dL.
Stanje pre dijabetesa znaci da je glukoza u krvi viša od uobicajene, ali ne toliko visoka da predstavlja dijabetes.
Ljudi s predijabetesom, medjutim, imaju rizik od razvoja dijabetesa tipa 2, iako obicno nemaju simptome punog dijabetesa.
Faktori rizika za predijabetes i dijabetes tipa 2 su slični. Oni uključuju:
Ako nutricionista ili doktor utvrdi da osoba ima prediabetes, preporucit ce joj da napravi zdrave promene koje u idealnom slucaju mogu zaustaviti napredovanje do dijabetesa tipa 2. Gubitak kilograma i zdravija ishrana cesto mogu pomoci u prevenciji dijabetesa i ostalih bolesti.
Nutricionisti i doktori ne znaju tacne uzroke dijabetesa tipa I. Dijabetes tipa 2, poznat i kao inzulinska rezistencija, ima jasnije uzroke.
Inzulin omogućava glukozi iz čovekove hrane pristup celijama u telu za snadbevanje energijom. Insulinska rezistencija obično je rezultat sledećeg ciklusa:
U slucaju dijabetesa tipa 2, insulinska rezistencija odvija se postupno. Zbog toga nutricionisti ili doktori cesto preporucuju promene nacina zivota u pokusaju usporavanja ili preokretanja ovog ciklusa.
Ovde vise o funkciji insulina.
Ako doktor ili nutricionista dijagnostikuje osobu s dijabetesom tipa 2, cesto ce preporuciti promene nacina zivota; gubitak kilograma i promena nacina ishrane.
Doktor moze uputiti osobu s dijabetesom ili predijabetesom kod nutricionista. Nutricionista moze pomoci obolelima od dijabetesa da se hrane pravilno , vode aktivan, uravnotezen nacin zivota i da upravljaju dijabetesom.
Koraci koje osoba moze preduzeti za promenu nacina zivota s dijabetesom ukljucuju:
Ishrana s puno sveze, nepreradjene hrane, ukljucujuci cele zitarice, voce, povrce, nemasne proteine, mlečne proizvode s malo masnoće i zdrave izvore masti, poput orašastih plodova.
Izbegavajte hranu s visokim udelom šećera koja daje prazne kalorije ili kalorije koje nemaju druge korisne materije, poput zaslađenih gaziranih pića, pržene hrane i poslastica s visokim udelom šećera.
Suzdržavanje od pijenja prekomerne količine alkohola ili ogranicavanje unosa na manje od jednog pića dnevno za žene ili dva pića dnevno za muškarce.
Bavite se najmanje 30 minuta vežbanja dnevno barem 5 dana u nedelji, poput hodanja, aerobika, vožnje biciklom ili plivanja.
Prepoznavanje znakova niskog šećera u krvi tokom vežbanja, uključuje vrtoglavicu, zbunjenost, slabost i obilno znojenje.
Ljudi takođe mogu preduzeti korake kako bi smanjili indeks telesne mase (BMI), što nekim ljudima s dijabetesom tipa 2 može pomoći da stanje reše bez lekova.
Zdravi, stabilni ciljevi mršavljenja sigurno će pomoći osobi da zadrži dugoročne koristi.
Osobe s dijabetesom tipa I i neke osobe s dijabetesom tipa 2 možda će trebati ubrizgati ili udahnuti insulin da im ‚nivo šećera u krvi ne postane previsok.
Dostupne su razne vrste insulina, a većina se grupise prema tome koliko traje njihov učinak. Postoje brzi, redovni, srednji i dugotrajni inzulini.
Neki će ljudi koristiti injekciju dugotrajnog insulina kako bi održavali konstantno nizak nivo šećera u krvi. Neki ljudi mogu koristiti kratkotrajni insulin ili kombinaciju insulina. Bez obzira na vrstu, osoba će obično proveriti nivo glukoze u krvi pomoću krvi iz prsta.
Ova metoda provere nivoa šećera u krvi uključuje upotrebu posebnog prenosnog aparatnazvanog glukometar. Osoba s dijabetesom tipa I tada će pomoću očitanja nivoa šećera u krvi odrediti koliko insulina treba da uzmei.
Samokontrola je jedini način na koji osoba može saznati nivo šećera u krvi. Pretpostaviti nivona osnovu bilo kakvih telesnih simptoma koji se mogu pojaviti može biti opasno.
Otkriće insulina bilo je fascinantno i kontroverzno. Kliknite ovdje da biste saznali više.
Insulin pomaže obolelima od dijabetesa da vode aktivan životni stil. Međutim, to može dovesti do ozbiljnih nuspojava, pogotovo ako osoba uzme previše insulina .
Prekomjerni insulin može uzrokovati hipoglikemiju ili izuzetno nizak šećer u krvi i dovesti do mučnine, znojenja i podrhtavanja.
Nužno je da ljudi pažljivo mere insulin i praktikuju ishranu koja što više uravnotežuje nivo šećera u krvi.
Samokontrola nivoa šećera u krvi vitalna je za učinkovito upravljanje dijabetesom, podrazumeva regulisanje rasporeda obroka, fizicke aktivnosti i kada uzimati lekove, uključujući insulin.
Iako se aparati za samokontrolu glukoze u krvi razlikuju, oni će obično uključivati merač i test traku za generisanje i očitavane i uređaj za lanciranje kojim se koža nabode zbog uzimanja male količine krvi.
U svakom slučaju pogledajte posebna uputstva o aparatu, jer će se aparatii razlikovati. Međutim, sledeće se mere opreza i koraci primenjuju na mnoge aparate na tržištu:
Prije dodirivanja test traka ili merača proverite jesu li obje ruke čiste i suve
Ne koristite test trake više puta i držite ih u izvornom pakovanju kako biste izbegli da bilo kakva vanjska vlaga promeni rezultat.
Držite kanistere zatvorene nakon testiranja.
Uvek proverite datum isteka.
Merač i trake čuvajte na suvom i hladnom mestu.
Ponesite merač i trake kada idete na konsultacije, tako da ldoktor ili nutricionista specijalista može proveriti nihovu učinkovitost.
Osoba koja samostalno vrsi nadzor dijabetesa koristi uređaj nazvan lanceta za bocanje kože. Iako bi ideja vađenja krvi nekim ljudima mogla stvoriti mucninu, lancanje prsta kako bi se uzeo uzorak krvi trebao bi biti nežan, jednostavan postupak.
Dijabetes je ozbiljno, hronično stanje. I jedan od vodecih uzroka smrti.
Iako se dijabetesom može upravljati, njegove komplikacije mogu ozbiljno uticati na svakodnevni život, a neke mogu biti fatalne ako se odmah ne leče.
Redovito praćenje nivo glukoze u krvi i umereno unošenje glukoze mogu pomoći ljudima da spreče štetnije komplikacije dijabetesa tipa 2.
Za one koji imaju dijabetes tipa 1, uzimanje insulina jedini je način da ublaze i kontrolisu učinke ove bolesti.
Dijabetes je stanje koje menja život i koje zahteva pažljivo upravljanje šećerom u krvi i zdrav životni stil kako bi osoba mogla njime pravilno upravljati. Postoji nekoliko različitih vrsta bolesti.
Tip I javlja se kada telo ne proizvodi insulin. Tip 2 događa se kada prekomerna konzumacija hrane s visokim udelom šećera preplavi krvl glukozom i smanji proizvodnju i učinkovitost insulina.
Ljudi mogu uzimati dodatni insulin kako bi upravljali stanjem i poboljšali apsorpciju glukoze. Ako osoba ima predijabetes, redovnim vežbanjem i uravnoteženom dijetom i ishranom s niskim udelom šećera može smanjiti rizik od punog dijabetesa.
Komplikacije dijabetesa mogu biti ozbiljne, uključujući zastoj bubrega i moždani udar, pa je upravljanje ovim stanjem od vitalne važnosti.
Svako ko sumnja da ima dijabetes trebao bi posetiti svog doktora.
Nutricionista Beograd |Design & Developed by VW Themes
srcoll arrow