Nutricionista

Online izrada plana ishrane

cicamaca — Wed, 09 Oct 2024 12:36:24 +0000

ONLINE IZRADA PLANA ISHRANE ZA SAMO 3.000DIN- NOVO!

U danasnjem uzurbanom svetu, gde su obaveze i stres postali deo svakodnevice, cesto je izazovno pronaci vreme za brigu o ishrani. Zbog nedostatka vremena, mnogi se odlucuju za brze obroke i nezdravu hranu, sto moze imati ozbiljne dugorocne posledice po zdravlje.

Upravo iz ovih razloga, online izrada plana ishrane postaje sve popularnija opcija. Ovaj pristup omogucava ljudima da dobiju personalizovane planove ishrane direktno na svoje email adrese, cime se olaksava postizanje ciljeva u ishrani.

U ovom clanku istrazicemo kako funkcionise ovaj proces, koje su njegove kljucne prednosti i kako mozete maksimalno iskoristiti ovaj pristup za unapređenje svog zdravlja.

ONLINE IZRADA PLANA ISHRANE

Plan ishrane predstavlja vodic koji vam pomaze da organizujete obroke i unos hranljivih sastojaka tokom nedelje. U svetu koji sve vise naglasava vaznost zdravlja, pravilno planiranje ishrane postaje kljucno za postizanje i odrzavanje optimalnog fizickog i mentalnog stanja.

Dobar plan ishrane ne samo da vam olaksava svakodnevne odluke o prehrani, vec i doprinosi boljoj energiji, raspolozenju i opstem zdravlju. Ovaj pristup omogucava vam da svestan izbor namirnica postavite u srediste svog svakodnevnog zivota, cime se smanjuje rizik od nezdravih opcija i impulsivnog jedenja.

CENA ONLINE IZRADE PLANA ISHRANE JE 3.000DIN !!!

Kako funkcionise online izrada plana ishrane?

Online izrada plana ishrane je novi koncept izrade planova ishrane. Ona postaje sve popularnija, pruzajući ljudima mogucnost da dobiju personalizovane planove koji se savrseno uklapaju u njihove potrebe, preferencije i ciljeve, sve to bez potrebe za odlaskom kod nutricioniste! s.

Jedna od najvecih prednosti online izrade plana ishrane je fleksibilnost. Mozete raditi na svom planu u vreme koje vam najvise odgovara, bez potrebe da se prilagođavate rasporedu nutricioniste. Ova pogodnost je posebno korisna za zauzete osobe koje imaju dinamican zivotni stil i cesto se suocavaju sa nepredvidivim obavezama.

Uz to, personalizacija je kljucni element ovog pristupa. Kroz upitnike i analize, mozete dobiti plan koji odgovara vasim specificnim potrebama, bilo da zelite smrsati, povecati energiju, pripremiti se za fizicke aktivnosti ili jednostavno unaprediti svoju ishranu i zivotni stil. Ovaj nivo prilagodljivosti omogucava vam da izaberete namirnice koje volite, cime se povecava verovatnoca da cete se pridrzavati svog plana.

Sve u svemu, online izrada plana ishrane predstavlja prakticno resenje za sve koji žele unaprediti svoje prehrambene navike i postici ciljeve u zdravlju. Ovaj pristup pruza jednostavan, efikasan i prilagodljiv nacin za kreiranje zdravih navika, omogućavajuci vam da preuzmete kontrolu nad svojim zdravljem bez dodatnog stresa.

Evo kako funkcionise online izrada plana ishrane:

1. Popunjavanje upitnika

Prvi korak u online izradi plana ishrane je ispunjavanje upitnika. Ovaj upitnik obuhvata važne informacije kao sto su ciljevi ishrane, zdravstveno stanje, prehrambene navike, fizicka aktivnost itd.

Ovaj korak je kljucan jer omogucava nutricionisti da razume vase potrebe i napravi plan ishrane koji odgovara vama!

Pozovite nas na 062/852 10 10 ili na pisite na nas email slimingstudio@yahoo.com i popunite upitnik danas!

2. Analiza podataka i izrada plana ishrane

Nakon sto posaljete upitnik, nutricionista analizira vase podatke. U ovoj fazi, nutricionista razmatra vase ciljeve, navike i nacin zivota kako bi kreirao plan koji je ne samo zdrav, vec i odrziv. Na osnovu prikupljenih informacija, nutricionista moze odrediti nutritivne deficite i preporuciti obroke koji ce biti zdravi, pomoci vam da dodjete do svog cilja ali i zadovoljiti vase zahteve i ukuse.

Nas plan ishrane ukljucuje detox od 7 dana i kompletan plan ishrane za 30 dana.

Izrada plana ishrane traje 2-3 dana. Nakon sto nam posaljete upitnik, mi vam saljemo ziro racun na koji mozete da izvrsite uplatu.

3. Slanje plana ishrane

Kada je plan zavrsen, nutricionista ga salje direktno na vasu email adresu. Ovo omogucava brz i jednostavan pristup, tako da mozete odmah poceti s zdravim nacinom ishrane.

Zakljucak

Online izrada plana ishrane predstavlja savremeni i praktican nacin za postizanje vasih prehrambenih ciljeva. Bez obzira na to da li zelite smrsati, poboljsate svoje zdravlje ili jednostavno usvojiti bolje prehrambene navike, ovaj pristup moze vam pomoci da lako i efikasno ostvarite svoje ciljeve. Pocnite vec danas i zakoracite ka zdravijem nacinu zivota!

Zdrava ishrana za celu porodicu

cicamaca — Wed, 13 Oct 2021 14:21:57 +0000

Zdrava ishrana za celu porodicu

Pokusavate li da se hranite zdravije, ali imate poteskoca da ukrcate celu porodicu? Ako je tako, niste sami.

Od stresa i zauzetog radnog vremena do budzetskih ogranicenja i ogranicene dostupnosti hrane, mnoge prepreke mogu stati na put zdravim navikama.

Osim toga, clanovi porodice se ne moraju uvek sloziti oko toga sta ce jesti.

Roditelji koji se pridrzavaju posebne dijete mogu jesti drugacije od ostatka porodice. Malisani mogu odbiti da jedu za vreme obroka dok s gnusanjem prekrstavaju ruke. Tinejdzeri bi mogli da svrate negde na putu kuci iz skole i preskoce porodicnu veceru.

Evo 8 saveta za zdraviju ishranu cele porodice.

1. Pustite savrsenstvo

Uprkos onome sto drustveni mediji mozda veruju, ne postoji savrsen nacin da se hranite zdravije.

To znaci da vasi obroci ne moraju biti skupi, komplikovani, dugotrajni ili savrseni.

Umesto toga, vazno je biti realan i dati sve od sebe da pomognete svojoj porodici da donese zdrave odluke.

Osim toga, skidanjem pritiska da imate savrsenu ishranu, veca je verovatnoca da cete pronaci zdraviji nacin ishrane koji odgovara vasoj porodici.

2. Izbegavajte oznacavanje hrane kao zabranjene

Iako su neki sastojci svakako hranljiviji od drugih, vazno je negovati zdrav odnos sa hranom izbegavanjem jezika poput „loseg“ ili „zabranjenog“.

Osim toga, previse ogranicavanje moze stvoriti stres i napetost oko obroka.

Umesto toga, ne tretirajte nijednu hranu kao zabranjenu. Sve namirnice mogu se umereno uklopiti u zdrav nacin zivota.

3. Neka zdrava ishrana bude za zdravlje, a ne za tezinu

Ne samo da su dijete neprikladne za djecu, vec raspravljanje o telesnoj tezini pred decom moze dovesti do poremecenih misli i ponasanja oko jela.

Umesto da govorite o kalorijama ili sadrzaju masti u hrani, fokusirajte se na njene prednosti, kao sto je ukus ili hranljive materije koje daje.

Slicno, razgovarajte sa svojom decom o tome da volite svoje telo i da se prema njemu odnosite ljubazno. Na kraju krajeva, pozitivan govor roditelja moze pomoci u izgradnji i odrzavanju zdrave slike o telu i samopostovanja kod dece.

4. Neka planiranje obroka bude jednostavno

Planiranje obroka je odlicna strategija za ustedu vremena, jer samo jednom ili dva puta tokom nedelje morate da idete u kupovinu namirnica. Međutim, odlucivanje o tome koje recepte cete napraviti moze biti tesko.

Iako postoji vreme i mesto za isprobavanje fantasticnog novog recepta koji ste pronasli na internetu, najbolje je da se pridrzavate jednostavnih ideja za obroke tokom nedelje.

U stvari, preporucuje se da se izbegavaju novi ili komplikovani obroci u radnim danima i da se drze dva do tri rezervna obroka u zamrzivacu ili ostavi u slucaju promena u dnevnom planu.

Jedan od nacina da pojednostavite proces je zasnivanje obroka na onome sto trenutno imate kod kuce. Osim sto stedite vreme i novac, koriscenje onoga sto imate pri ruci smanjuje i bacanje hrane.

Umorni ste od pravljenja istih obroka svake nedelje? Ponovo pogledajte stare kuvare koji mozda skupljaju prasinu u podrumu ili na tavanu i obelezite recepte koje zelite da napravite kao porodica.

5. Neka pripremanje obroka bude prioritet

Jedna od najcescih prepreka kod porodica je nedostatak vremena za pripremu domacih jela i grickalica.

Iako vam se to moze ciniti kao velika obaveza, odvajanje sat ili dva za pripremu serije obroka i grickalica moze vam ustedeti vreme tokom nedelje.

Takođe ne morate sami da radite sav posao.

Pokusajte da podelite odgovornosti za pripremu obroka među clanovima porodice ili zatrazite pomoc od prijatelja ili clana porodice kako biste proveli vreme sa svojim malisanima.

Takodje, razmislite o ulaganju u fritezu, spori stednjak ili aparat za kuvanje za pirinca kako biste smanjili vreme koje trosite na kuvanje.

6. Jedite zajedno

Zajednicka ishrana kao porodica – bez ometanja – ima brojne prednosti, ukljucujuci podsticanje zdravijih navika u ishrani, promovisanje vezivanja i pomoc drustvenom i emocionalnom razvoju.

Stavise, studije pokazuju da deca iz porodica koje jedu zajedno imaju tendenciju da jedu manje brze hrane i vise voca i povrca.

Postoje prednosti i za odrasle. Jedno istrazivanje je otkrilo da roditelji koji ucestvuju na porodicnim vecerama imaju veci nivo samopoštovanja i nizu stopu depresije i stresa.

Iako mozda nije realno jesti zajedno svake noci, pokusajte da porodicne vecere budu prioritet sto je cesce moguce.

Evo nekoliko saveta za podsticanje obroka bez ometanja:

Neka sto za veceru bude zona bez telefona.
Ukljuicte se u razgovor oko stola postavljajuci zabavna pitanja koja izazivaju razmisljanje.
Dajte svakom clanu porodice zadatak, na primer, da pomogne u kuvanju, postavljanju stola ili raspremanju stola.

7.Napravite jedan obrok za celu porodicu

Mozete doci u iskusenje da usrecite clanove porodice tako sto cete pripremiti vise od jednog obroka za vreme vecere.

Na primer, dok ostatak porodice jede testenine, jedno dete zeli sendvic ili ciniju zitarica.

Jedenje istog obroka vazno je za to da svoju porodicu pokrenete na isti put sa zdravijim navikama.

Medjutim, to ne znaci da morate prisiliti svoju decu da jedu hranu koja im se ne sviđa.

Za porodice sa izbirljivim clanovima preporucuje se posluzivanje jela tako sto cete ih dekonstruisati.

Na primer, kada pravite jelo u ciniji, posluzite sve sastojke odvojeno i neka svaki clan napravi svoj stil pripremanja obroka u ciniji.

Slicno tome, umesto da sipate hranu u tanjir za svakog clana porodice, posluzujte obroke u porodicnom stilu tako da svaka osoba moze da bira sta i koliko zeli da jede.

8. Izbegavajte da koristite desert kao nagradu

Nije neuobicajeno obecati desert u zamenu za to da vase dete jede povrce.

Medjutim upotreba slatkisa kao nagrada postavlja razmisljanje da su neke namirnice bolje ili vrednije od drugih.

Iako deserte ne treba koristiti kao nagradu, oni ipak mogu pruziti zabavan i ukusan nacin za dodavanje vise hranljivih sastojaka danu vase porodice.

Takođe imajte na umu da se, s obzirom da se sve namirnice mogu uklopiti u zdrav nacin zivota, s vremena na vreme mogu uzivati i u tradicionalnim desertima poput sladoleda i kolaca.

Zakljucak

Iako zahteva malo pokusaja i gresaka, zdravija ishrana ima bezbroj koristi za celu porodicu.

Samo zapamtite da razmisljate pozitivno i podsticete zdravije navike bez ogranicenja ili pritiska.

Prelazeci korak po korak, otkricete da je moguce pronaci zdraviji nacin ishrane koji je i realan i odrziv za vasu porodicu.

Zdravo starenje

cicamaca — Thu, 07 Oct 2021 13:12:08 +0000

Zdravo starenje

Navrsiti 50 godina je ogromna, uzbudljiva prekretnica za mnoge ljude.

To je takodje vreme kada nasa tela pocinju da se menjaju – pa tako i nase prehrambene potrebe.

Odrzavanjem uravnotezenog nacina ishrane koji naglasava kljucne hranljive materije, mozete poboljsati izglede za zdravo starenje da biste nastavili da zivite dinamicnim, aktivnim nacinom zivota.

Kako izgleda zdravo starenje?

Iako je starenje neizbezno i normalno, mozete preduzeti korake za podsticanje zdravog starenja. Glavni cilj ovog napora je da produzite broj zdravih, aktivnih godina koje imate. U mnogim slucajevima mozete ziveti veoma aktivnim stilom zivota i do kasne odrasle dobi.

Brojni faktori uticu na zdravo starenje, poput:

Ishrane
fizicka aktivnost
zdravstvena stanja i istorija bolesti (ukljucujuci bolesti srca, dijabetes tipa 2, rak i mentalni pad)
genetika
socijalna podrska
pusenje

Ishrana ima vaznu ulogu u zdravom starenju smanjujuci rizik od hronicnih bolesti, gubitka misicne mase, ostereoporoze, pothranjenosti ili prekomerne tezine.

Hranljive materije i hrana na koju se treba usredsrediti
Tokom pedesetih i sezdesetih godina vazno je da svakodnevno unosite dovoljno nekoliko kljucnih hranljivih materija.

Protein

Unosenje dovoljne kolicine proteina pomaze u izgradnji i ocuvanju ciste misicne mase, sto je vazno za aktivan nacin zivota, snazan metabolizam i pravilno imunolosko zdravlje.

Hrana bogata proteinima ukljucuje:

meso
riba
tofu
jaja
tempeh
pasulj i socivo
orasi i semenke
mlecni proizvodi
Dok trenutni preporuceni dnevni unos proteina iznosi 0,8 grama po kg telesne tezine, vecina istrazivanja sugerise da odraslima starijim od 50 godina treba vise.

U stvari, mozda ce vam trebati blizu 1,2-2,0 grama po kilogramu da biste ocuvali misicnu masu i podrzali aktivan nacin zivota. Na primer, nekome ko ima 68 kilograma potrebno je 75–135 grama proteina dnevno.

Vlakno

Unos vlakana promovise zdravo praznjenje creva i varenje, podrzava zdravlje srca, usporava apsorpciju secera radi stabilizacije nivoa secera u krvi i pomaze u odrzavanju zdrave tezine.

Hrana bogata vlaknima ukljucuje:

povrce
voce
integralne zitarice kao sto su zob, smedji pirinac, kokice i jecam
pasulj i socivo
orasi i semenke
Preporuceni dnevni unos za vlakna je 25, odnosno 38 grama dnevno za zene i muskarce.

Kalcijum

Kalcijum je kljucni mineral za zdravlje kostiju, funkciju nerva i kontrakciju srca i misica. Dovoljan unos kalcijuma moze pomoci u sprecavanju poremecaja povezanih sa kostima, poput osteopenije i osteoporoze.

Hrana bogata kalcijumom ukljucuje:

mlecni proizvode poput mleka, sira i jogurta
lisnato zelenilo, osim spanaca
sojino i bademovo mleko

Buduci da zene u postmenopauzi imaju veci rizik od osteoporoze i ne apsorbuju kalcijum tako efikasno, potrebno im je u proseku 1.200 mg dnevno, dok je drugoj populaciji potrebno oko 1.000 mg dnevno.

Najbolje je da kalcijum unosite hranom, ali mozete ga pronaci i u mnogim multivitaminima.

Vitamin D

Vitamin D je vazan za zdravlje kostiju i imuniteta. Nizak nivo je povezan sa vecim rizikom od mentalnog propadanja, slabosti, loseg zdravlja srca, depresije, osteoporoze, dijabetesa tipa 2 i odredjenih vrsta raka.

Vitamin D je takođe poznat i kao „vitamin sunceve svetlosti“ jer ga nase telo moze proizvesti izlaganjem suncu. Međutim, previse izlaganja suncu moze biti opasno, pa pokusajte da ovaj vitamin dobijete uglavnom iz suplemenata ili hrane kao sto su mlecni proizvodi, pecurke, zumance i masna riba.

Omega-3 masne kiseline

Dijete bogate omega-3 masnim kiselinama povezane su sa nizim stopama neuroloskih bolesti-poput Alchajmerove bolesti i demencije-kao i boljim zdravljem mozga, srca i koze (16, 17, 18, 19, 19). ).

Izvori hrane omega-3 masti ukljucuju:

masna riba (uključujući losos, sardine, skusu, tunjevinu i haringu)
orasi i semenke
ulja (poput lanenog ulja)
alge

Ako ne jedete masnu ribu 2-3 puta nedeljno, razgovarajte sa zdravstvenim radnikom o uzimanju omega-3 suplementa na bazi ribe ili algi.

Vitamin B12

Ovaj vitamin igra kljucnu ulogu u metabolizmu energije, proizvodnji crvenih krvnih zrnaca, popravci DNK, imunoloskoj funkciji i zdravlju mozga i srca. Nakon 50. godine, sposobnost vaseg tela da apsorbuje vitamin B12 opada, pa postaje jos vaznije da ovaj vitamin unesete u svoju ishranu.

Vitamin B12 se uglavnom nalazi u zivotinjskoj hrani, poput mesa, ribe, jaja i mlecnih proizvoda, kao i u obogacenim zitaricama za dorucak. Oni koji slede vegetarijanski ili veganski nacin ishrane mogu biti izlozeni riziku od niskog nivoa B12.

Odrasli stariji od 50 godina trebali bi teziti unosu 2,4 mcg vitamina B12 dnevno.

Vas lekar vam moze savetovati da uzimate suplemente B12 ako imate nizak nivo, ako ste vegetarijanac ili vegan, imate anemiju ili imate druga zdravstvena stanja koja smanjuju apsorpciju B12, poput Crohnove bolesti ili celijakije.

Kalijum

Kalijum je mineral i elektrolit koji vam je potreban za ishranu. Dovoljan unos kalijuma povezan je sa manjim rizikom od visokog krvnog pritiska, mozdanog udara i srcanih oboljenja. Takodje, pomaze u odrzavanju zdravih kostiju.

Ovaj mineral se nalazi u:

povrcu i vocu kao sto su banane, durian, suvo grozdje, breskve, pomorandze, krompir, kupus i lisnato zelje
Integralnim zitaricama
mlecnim proizvodima
orasi i semenke
meso

Preporucena dnevna doza za kalijum je 2.600 mg i 3.400 mg za zene i muskarce. Vecina ljudi moze dobiti dovoljno hranom i treba ga unositi samo pod nadzorom lekara, jer unos prevelike kolicine kalijuma moze biti opasan po zivot.

Antioksidansi

Antioksidansi pomazu u neutraliziranju spojeva slobodnih radikala koji mogu dovesti do oksidativnog stresa – jednog od glavnih doprinosa starenju i hronicnih bolesti. Antioksidansi ukljucuju vitamine A, C i E i minerale poput cinka, bakra i selena.

Najbolji izvori antioksidanata u hrani ukljucuju:

voce i povrce
orasi i semenke
Integralne zitarice
tamna cokolada
kafa i caj.

Zakljucak

Kako navrsite pedesete i sezdesete godine, velika paznja posvećena ishrani postaje kljucna za celokupno zdravlje.

Hrana koju jedete moze pomoci u promovisanju dobrog zdravlja i usporiti starosne promene u vasem telu, kao sto su usporen metabolizam, gubitak misicne i kostane mase .

Pokusajte da jedete hranu bogatu proteinima, zdravim mastima, vlaknima i antioksidansima, fokusirajuci se na celovitu, minimalno preradjenu hranu. Takodje mozete imati koristi od uzimanja multivitamina ili drugih dodataka prema savetu zdravstvenog radnika.

Aspartam

cicamaca — Thu, 30 Sep 2021 19:51:02 +0000

Aspartam

Aspartam je jedan od najpopularnijih zaslađivača dostupnih na tržištu.

Prema procenama centara za kontrolu i prevenciju bolesti, 2010. jedna je petina svih Amerikanaca pije dijetalnu sodu sa a
spartamom.

Medjutim poslednjih godina se sumnja u njegov uticaj na zdravlje. Mnogi protivnici tvrdili su da je aspartam zapravo
loš za vaše zdravlje. Postoje i tvrdnje o dugoročnim posledicama konzumacije aspartama.

Nažalost, iako su sprovedena detaljna ispitivanja aspartama, nema konsenzusa o tome je li aspartam “loš” za vas.

Što je aspartam?

Aspartam se prodaje pod robnim markama NutraSweet and Equal. Također se široko koristi u gotovim proizvodima – posebno
onima označenim kao “dijetalna” hrana.

Sastojci aspartama su asparaginska kiselina i fenilalanin. Obe su prirodne aminokiseline. Asparaginsku kiselinu proizvodi
vaše telo, a fenilalanin je esencijalna aminokiselina koju unosite hranom.

Kada vaše telo prerađuje aspartam, deo se razlaže u metanol. Konzumacija voća, voćnih sokova, fermentiranih pića i nekog
povrća takođe sadrži ili dovodi do proizvodnje metanola.

Od 2014. aspartam je bio najveći izvor metanola u američkoj ishrani. Metanol je otrovan u velikim količinama, a i manje
količine takođe mogu biti zabrinjavajuće u kombinaciji sa slobodnim metanolom zbog povećane apsorpcije.

Besplatni metanol prisutan je u nekim namirnicama, a nastaje i pri zagrevanju aspartama. Redovno konzumiranje
metanola može predstavljati problem jer se u telu razgrađuje u formaldehid, poznati kancerogen i neurotoksin.

Međutim, Agencija za standarde hrane u Ujedinjenom Kraljevstvu navodi da se čak i kod dece koja često konzumiraju
aspartam ne postiže maksimalan nivo unosa metanola.

Takođe navode kako budući da je poznato da konzumiranje voća i povrća poboljšava zdravlje, unos metanola iz ovih izvora
nije visoki prioritet za istraživanje.

Odobrenja za aspartam

Brojne regulatorne agencije i zdravstvene organizacije pozitivno su ocenile aspartam. Odobrenje je stekao u sledećim
organizacijama:

Američka uprava za hranu i lekove (FDA)
Organizacija Ujedinjenih naroda za hranu i poljoprivredu
Svetska zdravstvena organizacija
Američko udruženje za srce
Američko udruženje dijetetičara

Evropska agencija za sigurnost hrane (EFSA) zaključila je pregled više od 600 skupova podataka iz studija aspartama.
Nije pronašao razlog za uklanjanje aspartama s tržišta. Pregled nije izvestio o sigurnosnim problemima povezanim s
normalnim ili povećanim unosom.

Iako je FDA odobrila aspartam, organizacija za zagovaranje potrošača Centar za znanost u javnom interesu citirala je
brojne studije koje ukazuju na probleme sa zaslađivačem, uključujući i studiju Harvard School of Public Health.

Proizvodi s aspartamom

Kad god je proizvod označen kao “bez šećera”, to obično znači da umesto šećera ima neki drugi zasladjivac.
Iako ne sadrže svi proizvodi bez šećera aspartam, on je i dalje jedan od najpopularnijih zaslađivača. Široko je dostupan
u nizu proizvoda.

Neki primeri proizvoda koji sadrže aspartam uključuju:

dijetalna soda
sladoled bez šećera
voćni sok sa manje kalorija
jogurt
slatkiši bez šećera

Korištenje drugih zaslađivača može vam pomoći da ograničite unos aspartama. Međutim, ako želite potpuno izbeći aspartam,
moraćete paziti i na njega u pakovanoj robi. Aspartam se najčešće označava da sadrži fenilalanin.

Nuspojave aspartama

Prema Američkom društvu za borbu protiv raka, aspartam je približno 200 puta slađi od šećera. Dakle, potrebna je samo
vrlo mala količina da bi se hrani i piću dao slatki okus. Preporuke FDA -e i EFSA -e o prihvatljivom dnevnom unosu (ADI)
su:

FDA: 50 miligrama po kilogramu telesne težine
EFSA: 40 miligrama po kilogramu telesne težine

Limenka dijetetske sode sadrži oko 185 miligrama aspartama. Osoba od 70 kilograma morala bi popiti više od 18 limenki
sode dnevno kako bi premašila dnevni unos FDA-e. Alternativno, trebalo bi im gotovo 15 limenki da premaše preporuku EFSA -e.

Međutim, ljudi koji imaju stanje zvano fenilketonurija (PKU) ne bi trebali koristiti aspartam. Ljudi koji uzimaju lekove
za shizofreniju takođe bi trebali izbegavati aspartam.

Fenilketonurija
Osobe s PKU -om imaju previše fenilalanina u krvi. Fenilalanin je esencijalna aminokiselina koja se nalazi u izvorima
proteina poput mesa, ribe, jaja i mlečnih proizvoda. Takođe je jedan od dva sastojka aspartama.

Ljudi s ovim stanjem ne mogu pravilno preraditi fenilalanin. Ako imate ovo stanje, aspartam je vrlo otrovan za vas.

Tardivna diskinezija
Smatra se da je tardivna diskinezija (TD) nuspojava nekih lekova za shizofreniju. Fenilalanin u aspartamu može podstaknuti
nekontrolirane pokrete mišića.

Ostalo
Aktivisti protiv aspartama tvrde da postoji veza između aspartama i mnoštva bolesti, uključujući:

Rak
glavobolje
depresija
poremećaj hiperaktivnosti s deficitom pažnje (ADHD)
vrtoglavica
gojenje
Alzheimerova bolest
multipla skleroza (MS)

Istraživanja su u toku kako bi se potvrdile ili poništile veze između ovih bolesti i aspartama, no trenutno još uvek nisu
gotove studije.

Neka istraživanja ukazuju na povećani rizik, simptome ili ubrzanje bolesti, dok druga ne navode negativne ishode uz unos
aspartama.

Učinci aspartama na dijabetes i gubitak težine

Što se tiče dijabetesa i mršavljenja, jedan od prvih koraka koji mnogi ljudi preduzimaju je smanjenje praznih kalorija iz
ishrane. To često uključuje šećer.

Aspartam ima i prednosti i nedostatke u pogledu dijabetesa i pretilnosti. Prvo, klinika Mayo navodi da generalno
zasladjivaci mogu biti korisni za osobe s dijabetesom. Ipak, to ne znači nužno da je aspartam najbolji zaslađivač po
izboru – prvo biste trebali pitati svog lekara.

Zaslađivači takođe mogu pomoći u mršavljenju, ali to je obično samo ako konzumirate puno proizvoda koji sadrže šećer
pre nego što pokušate smrsati. Prelazak sa slatkih proizvoda na one koji sadrže zasladjivace takođe može smanjiti rizik
od karijesa.

Prirodne alternative aspartamu

Polemike oko aspartama nastavljaju se. Dostupni dokazi ne ukazuju na dugoročne negativne učinke, ali istraživanja su u
toku.

Pre nego što se vratite na šećer (koji je visoko kaloričan i nema nutritivnu vrednost), možete razmotriti prirodne
alternative aspartamu. Možete pokušati zasladiti hranu i piće sa:

monkfruit
aluloza
listovi stevije

Iako su takvi proizvodi dosta “prirodniji” u poredjenju sa verzijama poput aspartama, ove biste alternative ipak trebali
konzumirati u ograničenim količinama.

Kao i šećer, prirodne alternative aspartamu mogu sadržavati puno kalorija s malo ili bez hranjive vrednosti.

Izgledi aspartama
Zabrinutost javnosti zbog aspartama i danas je živa. Znanstvena istraživanja nisu pokazala konzistentne dokaze o štetnosti,
što je dovelo do prihvatanja za svakodnevnu upotrebu.

Zbog oštrih kritika, mnogi su ljudi preduzeli korake kako bi potpuno izbegli konzumiranje zasladjivaca.

Što se tiče aspartama, najbolje je – kao i sa šećerom i drugim zaslađivačima – konzumirati ga u ograničenim količinama.

Koje su potencijalne opasnosti?

Šta smo otkrili od 1980 -ih? Za najbolje informacije okrećemo se znanstvenim studijama. Evo nekoliko do sada otkrivenih:

Imunološki sistem i oksidativni stres
Autori pregleda iz 2017. zaključili su da aspartam može uticati na imunološki sistem i, kao rezultat toga, dovesti do
oksidativnog stresa i upale.

Njihovi nalazi sugerisu da aspartam može uticati na celije različitih telesnih organa, uključujući mozak, srce, jetru i
bubrege. Budući da je otporan na bakterije, takođe bi mogao dovesti do neravnoteže u crevnoj mikroflori.

Fenilketonurija
FDA upozorava da ljudi s fenilketonurijom, retkom naslednom bolešću, imaju poteškoće s metabolizmom fenilalanina, jedne
od komponenti aspartama. Ako osoba konzumira ovu materiju, telo je ne probavlja ispravno i može se akumulirati.

Promene raspoloženja
Može li aspartam povećati rizik od poremećaja raspoloženja poput depresije? U jednoj starijoj studiji, znanstvenici su
otkrili da se čini da aspartam povećava simptome kod ljudi s depresijom, ali ne i kod onih koji je nemaju.

Istraživanje iz 2014. zdravih odraslih osoba pokazalo je slične rezultate. Kad su ljudi konzumirali hranu s visokim
udelom aspartama, doživeli su veću razdražljivost i depresiju.

U pouzdanom izvoru 2017. neki su istraživači pregledali studije o povezanosti aspartama sa aspektima neurobihevioralnog
zdravlja, uključujući:

glavobolja
migrene
razdražljivo raspoloženje
anksioznost
depresija
nesanica

Oni su sugerisali da fenilalanin u aspartamu može sprečiti telo da proizvodi i oslobađa neurotransmitere “dobrog osećaja”,
poput serotonina i dopamina. Takođe su rekli da aspartam može doprineti oksidativnom stresu i oslobađanju kortizola.

Rak
Neka su istraživanja na životinjama otkrila vezu između aspartama i leukemije te drugih vrsta raka.

Studija iz 2012. pokazala je da su muškarci koji su konzumirali više od jedne dnevne porcije sode imali veći rizik od
ne-Hodgkinovog limfoma.

Međutim, muškarci koji su konzumirali velike količine obične sode takođe su imali povećan rizik od ne-Hodgkinovog limfoma. Razlog povećanja u svakom slučaju nije bio jasan.

Isti su se znanstvenici kasnije ispričali jer su se u studiji koristili slabim podacima.

Evaluacija studija iz 2019. nije pronašla dokaze o povezanosti niskokaloričnih-ili bezkaloričnih-zaslađivača i pića i
većeg rizika od raka kod ljudi.

Američko društvo za borbu protiv raka napominje da nema dovoljno dokaza koji pokazuju da aspartam uzrokuje rak.

Multiplaskleroza
Prema Nacionalnom društvu za MS, ideja da postoji veza između aspartama i MS -a je “opovrgnuta teorija”.

Glavobolje
U istraživanju iz 1987. istraživači su otkrili da ljudi koji su uzimali aspartam nisu prijavili više glavobolje od onih
koji su uzimali placebo.

Međutim, autori male studije iz 1994. godine zaključili su da neki ljudi mogu biti osetljivi na glavobolje izazvane
aspartamom. Drugi su znanstvenici kasnije kritikovali ovu studiju zbog njene strukture.

Zakljucak

Aspartam je niskokalorican zasladjivac, koji se cesto srece u gotovim proizvodima. Podeljena su misljenja o uticaju
aspartama na zdravlje. Jedni tvrde da je stetan, dok drugi da nema stetnih uticaja na zdravlje. Medjutim studije su jos
u toku. Do tada, savet je da ne preterujete sa aspartamom, i nekoristite ga ako to nije neophodno.

Losos

cicamaca — Mon, 27 Sep 2021 18:33:15 +0000

Losos

Losos je jedna od najhranljivijih namirnica na planeti.

Ova popularna masna riba ne samo da je puna hranjivih materija, već može čak i smanjiti određene uzrocnike
za nekoliko različitih bolesti.

Evo 11 neverojatnih zdravstvenih prednosti lososa.

Bogat omega-3 masnim kiselinama

Losos je jedan od najboljih izvora dugolančanih omega-3 masnih kiselina eikosapentaenske kiseline (EPA) i dokozaheksaenske
kiseline (DHA).

Deo od 100 grama gajenog lososa ima 2,3 grama omega-3 masnih kiselina dugog lanca, dok isti deo divljeg lososa sadrži
2,2 grama.

Za razliku od većine drugih masti, omega-3 masti smatraju se “esencijalnima”, što znači da ih morate unositi iz hrane jer
ih telo ne može stvoriti.

Generalno, većina zdravstvenih organizacija preporučuje da zdrave odrasle osobe dobijaju najmanje 250–1.000 mg
kombinovane EPA i DHA dnevno.

EPA i DHA zaslužne su za nekoliko impresivnih zdravstvenih prednosti, poput smanjenja upale, snižavanja krvnog pritiska,
smanjenja rizika od raka i poboljšanja funkcije celija koje oblažu vaše arterije.

Jedan pregled 22 studije otkrio je da bi konzistentna upotreba dodataka EPA i DHA mogla značajno poboljšati arterijsku
funkciju, posebno kod ljudi koji puše, imaju prekomernu težinu ili imaju visok nivo holesterola ili metabolički sindrom

Što se tiče količine ribe koju treba pojesti, konzumiranje najmanje dve porcije lososa nedeljno može pomoći u
podmirivanju vaših potreba za omega-3 masnih kiselina.

2. Odličan izvor proteina

Losos je bogat visokokvalitetnim proteinima.

Kao i omega-3 masti, proteini su još jedan bitan nutrijent koji morate dobiti iz hrane.

Proteini imaju brojne važne uloge u telu, uključujući pomaganje vašem telu da ozdravi nakon povreda, zaštitu zdravlja
kostiju i održavanje mišićne mase tokom gubitka težine i sa godinama.

Nedavna istraživanja pokazala su da bi za optimalno zdravlje svaki obrok trebao osigurati najmanje 20-30 grama
visokokvalitetnih proteina.

Za referencu, porcija lososa od 100 grama sadrži 22-25 grama proteina.

Bogat je vitaminima B grupe

Losos je izvrstan izvor vitamina B.

Ispod se nalazi sadržaj vitamina B u 100 grama divljeg lososa:

vitamin B12: preko 100% dnevne preporuke
niacin: 63% DV
vitamin B6: 56% DV
riboflavin: 38% DV
pantotenska kiselina: 38% DV
tiamin: 23% DV
folna kiselina: 7% DV
Ovi su vitamini uključeni u nekoliko važnih procesa u vašem telu, uključujući pretvaranje hrane koju jedete u energiju,
stvaranje i regeneracija DNK te smanjenje hronične upale, što može dovesti do bolesti.

Studije su pokazale da svi vitamini B rade zajedno kako bi održali optimalno funkcioniranje vašeg mozga i nervnog sistema.

Dobar izvor kalijuma

Losos ima dosta kalijuma.

To se posebno odnosi na divlji losos, koji daje 13% preporučene dnevne potrebe za kalijumom.
Zapravo, divlji losos sadrži više kalijuma od ekvivalentne količine banane srednje veličine, koja daje samo 9%
preporučene dnevne vrednosti.

Kalijum pomaže u kontroli krvnog pritiska. Takođe smanjuje rizik od moždanog udara.

Jedan je pregled utvrdio da suplementiranje kalijumom značajno smanjuje nivo krvnog pritiska kod osoba s visokim krvnim
pritiskom, posebno za one koji konzumiraju velike količine natrijuma.

Kalijum takođe deluje sa natrijumom za regulaciju ravnoteže tecnosti i snižava krvni pritisak sprečavajući višak
zadržavanja vode.

Sadrzi selen

Selen je mineral koji se nalazi u zemljistu i određenoj hrani.

Smatra se mineralom u tragovima, što znači da vašem telu trebaju samo male količine. Ipak, važno je unositi dovoljno
selena kroz hranu.

Studije su pokazale da selen pomaže u zaštiti zdravlja kostiju i može smanjiti rizik od nastanka raka.

Porcija lososa od 75 grama daje 75–85% DV za selenom.

Jedno starije istraživanje pokazalo je da se nivo selena u krvi znatno povećala kod ljudi koji su konzumirali dve porcije
lososa nedeljno od onih koji su konzumirali kapsule ribljeg ulja koje sadrže manje selena.

Sadrži astaksantin

Astaksantin je spoj povezan sa nekoliko snažnih učinaka na zdravlje. Kao član karotenoidne porodice antioksidansa,
astaksantin daje lososu svoju prepoznatljivu crvenu nijansu.

Čini se da astaksantin smanjuje rizik od srčanih bolesti smanjenjem oksidacije LDL (lošeg) holesterola i povećanjem
nivoa HDL (dobrog) holesterola.

Neka istraživanja takođe sugeririsu da astaksantin može smanjiti upalu, smanjiti oksidacijski stres i zaštititi od
nakupljanja masnog plaka u arterijama, što bi potencijalno moglo smanjiti rizik od nastanka srčanih bolesti.

Osim toga, veruje se da astaksantin deluje s omega-3 masnim kiselinama koje se nalaze u lososu kako bi zaštitio mozak i
nervni sistem od upale.

Štaviše, astaksantin može čak pomoći u sprečavanju oštećenja kože i pomoći vam da izgledate mlađe.

U jednoj studiji, 44 osobe s kožom oštećenom suncem koje su dobijale kombinaciju od 2 mg astaksantina i 3 grama
kolagena tokom 12 nedelja doživele su značajno poboljšanje elastičnosti i hidratacije kože.

Losos sadrži između 0,4–3,8 mg astaksantina na 100 grama.

7. Može smanjiti rizik od nastanka srčanih bolesti

Redovna konzumacija lososa može pomoći u zaštiti od srčanih bolesti.

To je dobrim delom posledica sposobnosti lososa da poveća nivo omega-3 masnih kiselina u krvi. Mnogi ljudi imaju previše
omega-6 masnih kiselina u krvi u odnosu na omega-3.

Istraživanja pokazuju da kada je ravnoteža ove dve masne kiseline isključena, povećava se rizik od nastanka srčanih bolesti.

U jednom starijem istraživanju konzumiranje dve porcije gajenog lososa nedeljno povećalo je nivo omega-3 u krvi za 8–9% i
smanjilo nivo omega-6 nakon 4 nedelje.

Nadalje, neka istraživanja ukazuju na to da redovna konzumacija ribe može biti povezana s nižim nivoom triglicerida i
nekoliko drugih čimbenika rizika za nastanak srčane bolesti.

Za mrsavljenje

Redovna konzumacija lososa može vam pomoći da smrsate.

Kao i druga hrana bogata proteinima, pomaže u regulaciji hormona koji kontrolisu apetit i čine da se osećate sito.
Osim toga, vaš se metabolizam ubrzava nakon konzumiranja hrane bogate proteinima, poput lososa, u poredjenju s drugom
hranom.

Osim toga, istraživanja sugerisu da omega-3 masti u lososu i drugoj masnoj ribi mogu podstaci gubitak težine i smanjiti
masnoću na trbuhu kod osoba sa prekomernom težinom.

Osim toga, losos je prilično niskokaloričan. Porcija uzgajanog lososa od 100g grama ima samo 206 kalorija, a divlji losos
ima još manje svega 182 kalorije.

Može pomoći u borbi protiv upale

Losos može biti moćno oružje protiv upala.

Mnogi stručnjaci veruju da je upala temeljni uzrok većine hroničnih bolesti, uključujući bolesti srca, dijabetes i rak.

Nekoliko je studija otkrilo da konzumacija više ribe pomaže u smanjenju markera upale kod ljudi u opasnosti od ovih i
drugih bolesti.

Zapravo, jedno istraživanje na 4.105 ljudi pokazalo je da je česta konzumacija ribe povezana s nižim nivoom belih krvnih
celija, koje se često koriste kao mera hronične upale.

Prema drugom pregledu, utvrđeno je da dodatak ribljeg ulja značajno smanjuje nivo nekoliko specifičnih markera upale,
uključujući CRP, IL-6 i TNF-a.

Može zaštititi zdravlje mozga

Sve veći broj studija sugeririse da bi uključivanje lososa u vašu ishranu moglo poboljšati rad mozga.

Utvrđeno je da i masna riba i riblje ulje smanjuju simptome depresije, štite zdravlje mozga, fetusa tokom trudnoće,
smanjuju anksioznost, usporavaju gubitak pamćenja povezanog sa starenjem i smanjuju rizik od demencije.

Jedno je istraživanje na 1.566 starijih odraslih osoba pokazalo da je konzumacija barem jedne porcije ribe nedeljno
povezana sa smanjenom stopom kognitivnog pada.

9.Ukusan i svestran

Losos je nesumnjivo ukusan. Ima jedinstven, nežan okus s manje “ribljim” ukusom od mnogih drugih sorti masne ribe,
poput srdela i skuše.

Takođe je vrlo svestran. Može se kuvati na pari, pirjati, dimiti, peći na žaru, peći ili poširati. Takođe se može
poslužiti sirov u sushiju i sashimiju.

Osim toga, losos iz konzerve brza je i jeftina opcija koja pruža iste impresivne zdravstvene prednosti kao i sveža riba.
Zapravo, gotovo je sav losos iz konzerve pre divlji nego uzgojen, a njegov je nutritivni profil odličan.

Potražite ga u limenkama bez BPA kako biste izbegli potencijalne zdravstvene rizike koji su povezani s ovom hemikalijom.

Zakljucak

Losos je nutritivna snaga koja pruža nekoliko impresivnih zdravstvenih prednosti.

Konzumacija najmanje dve porcije nedeljno može vam pomoći u podmirivanju potreba za hranjivim materijama i smanjiti rizik
od nastanka nekoliko bolesti.

Osim toga, losos je vrlo ukusan, dostupan i moze se pripremati i posluziti na mnogo nacina. Uključivanje ove masne ribe
u redovni deo vaše ishrane moglo bi poboljšati kvalitet života i vaše zdravlje.

Intolerancija na hranu

cicamaca — Sun, 26 Sep 2021 20:22:56 +0000

Intolerancija na hranu

Za razliku od nekih alergija, intolerancija na hranu nije opasna po život. Ali moze biti nezgodnu ziveti sa njom.

Intolerancije na hranu i osetljivost na hranu su izuzetno česte.

Zapravo, procenjuje se da do 20% svetske populacije ima intoleranciju na hranu.

Netolerancije i osetljivost na hranu može biti teško dijagnosticirati zbog širokog raspona simptoma.

Ovaj članak prikazuje najčešće vrste osetljivosti i netolerancije na hranu, s njima povezane simptome i hranu koju treba izbegavati.

Šta je intolerancija na hranu?

Izraz „preosetljivost na hranu“ odnosi se i na alergije na hranu i na intoleranciju na hranu.

Intolerancija na hranu nije isto što i alergija na hranu, iako neki simptomi mogu biti slični.

U stvari, može biti teško razlikovati alergije na hranu i intolerancije na hranu, pa je važno razgovarati sa svojim lekarom ako sumnjate da imate intoleranciju.

Kada imate intoleranciju na hranu, simptomi obično počinju u roku od nekoliko sati nakon konzumiranja hrane na koju ste netolerantni.

Ipak, simptomi se mogu odgoditi do 48 sati i trajati satima ili čak danima, pa je uvredljivu hranu posebno teško odrediti.

Štaviše, ako često konzumirate hranu na koju nemate intoleranciju, možda će biti teško povezati simptome s određenom hranom.

Iako se simptomi intolerancije na hranu razlikuju, oni najčešće uključuju probavni sistem, kožu i respiratorni sistem.

Uobičajeni simptomi uključuju:

-Dijareja

-Nadimanje

-Osipi

-Glavobolje

-Mučnina

-Umor

-Abdominalni bol

-Curenje iz nosa

-Refluks

Netolerancije na hranu obično se dijagnosticiraju eliminacijskim dijetama posebno osmišljenim za sužavanje štetnih namirnica ili drugim metodama ispitivanja.

Eliminacijska dijeta uklanja hranu koja je najčešće povezana s netolerancijama na neko vrijeme dok simptomi ne nestanu. Hrana se zatim ponovo uvodi jedna po jedna uz praćenje simptoma.

Ova vrsta ishrane pomaže ljudima da identifikuju koja hrana izaziva simptome.

Evo 8 najčešćih intolerancija na hranu.

1. Mlečni

Laktoza je šećer koji se nalazi u mleku i mlečnim proizvodima.

U telu se razgrađuje enzimom laktazom, koji je neophodan da bi se laktoza pravilno probavila i apsorbovala.

Intolerancija na laktozu uzrokovana je nedostatkom enzima laktaze, što uzrokuje nemogućnost probavljanja laktoze i kao posledicu ima probleme sa digestivnim traktom.

Simptomi netolerancije na laktozu uključuju:

-Abdominalni bol

-Nadimanje

-Dijareja

-Mučnina

Intolerancija na laktozu je izuzetno česta pojava.

Zapravo, procenjuje se da 65% svetske populacije ima problema s probavom laktoze.

Netolerancija se može dijagnosticirati na nekoliko načina, uključujući test tolerancije na laktozu, laktozni test daha ili PH test stolice.

Ako mislite da imate intoleranciju na laktozu, izbegavajte mlečne proizvode koji sadrže laktozu, poput mleka i sladoleda.

Odležani sirevi i fermentirani proizvodi poput kefira možda će lakše podneti oni s intolerancijom na laktozu jer sadrže manje laktoze od ostalih mlečnih proizvoda.

2. Gluten

Gluten je naziv za proteine koji se nalaze u pšenici, ječmu, raži i tritikaleu.

Nekoliko se stanja odnosi na gluten, uključujući celijakiju, osetljivost na necelijakijski gluten i alergiju na pšenicu.

Celijakija uključuje imunološki odgovor, zbog čega se klasifikuje kao autoimuna bolest.

Kada su osobe sa celijakijom izložene glutenu, imunološki sistem napada tanko crevo i može naneti ozbiljnu štetu probavnom sistemu.

Alergije na pšenicu često se mešaju s celijakijom zbog sličnih simptoma.

Razlikuju se po tome što alergije na pšenicu stvaraju antitela koja proizvode alergiju na proteine u pšenici, dok je celijakija uzrokovana abnormalnom imunološkom reakcijom na gluten.

Međutim, mnogi ljudi osećaju neugodne simptome čak i kad su negativni na celijakiju ili alergiju na pšenicu.

Ovo je poznato kao osetljivost na ne-celijakiju na gluten, blaži oblik intolerancije na gluten za koji se procenjuje da utiče na 0,5 do 13% populacije.

Simptomi osetljivosti na non-celijakiju na gluten slični su onima kod celijakije i uključuju:

-Nadimanje

-Abdominalni bol

-Dijareja ili zatvor

-Glavobolje

-Umor

-Bol u zglobovima

-Osip

-Depresija ili anksioznost

-Anemija

Osetljivost na celijakiju i ne-celijakiju na gluten kontrolise se ishranom bez glutena.

Uključuje pridržavanje dijete bez hrane i proizvoda koji sadrže gluten, uključujući:

-Hleb

-Pasta

-Žitarice

-Pivo

-Peciva

-Krekeri

-Umaci, prelivi i sosevi, posebno soja sos

3. Kofein

Kofein je gorka hemikalija koja se nalazi u velikom broju pića, uključujući kafu, sodu, čaj i energetska pića.

To je stimulans, što znači da smanjuje umor i povećava budnost pri konzumiranju.

To čini blokiranjem receptora za adenozin, neurotransmiter koji regulise ciklus spavanja i budnosti i uzrokuje pospanost.

Većina odraslih osoba može sigurno konzumirati do 400 mg kofeina dnevno bez ikakvih nuspojava. Ovo je količina kofeina u oko četiri šoljice kafe.

Međutim, neki ljudi su osetljiviji na kofein i doživljavaju reakcije čak i nakon konzumiranja male količine.

Ova preosetljivost na kofein povezana je s genetikom, kao i smanjenom sposobnošću metabolizma i izlučivanja kofeina.

Osetljivost na kofein razlikuje se od alergije na kofein, koja uključuje imunološki sistem.

Ljudi sa preosetljivošću na kofein mogu osetiti sledeće simptome nakon konzumiranja čak i male količine kofeina:

-Brzo kucanje srca

-Anksioznost

-Trema

-Nesanica

-Nervoza

-Nemir

Osobe osetljive na kofein trebale bi smanjiti unos izbegavajući hranu i piće koje sadrže kofein, uključujući kafu, sodu, energetska pića, čaj i čokoladu.

4. Salicilati

Salicilati su prirodne hemikalije koje biljke proizvode za odbranu od spoljasnih stetnih faktora poput insekata i bolesti.

Salicilati imaju protivupalna svojstva. Zapravo, pokazalo se da hrana bogata ovim spojevima štiti od određenih bolesti poput kolorektalnog karcinoma.

Ove prirodne hemikalije nalaze se u širokom rasponu namirnica, uključujući voće, povrće, čajeve, kafu, začine, orahe i med.

Osim što su prirodna komponenta mnogih namirnica, salicilati se često koriste i kao konzervansi za hranu i mogu se naći u lekovima.

Prekomerne količine salicilata mogu uzrokovati zdravstvene probleme, ali većina ljudi nema problema s konzumiranjem normalnih količina salicilata u hrani.

Međutim, neki ljudi su izuzetno osetljivi na ove spojeve i razvijaju nuspojave kada konzumiraju čak i male količine.

Simptomi netolerancije na salicilate uključuju:

-Sinusne infekcije

-Nosni i sinusni polipi

-Astma

-Dijareja

-Koprivnjača

Iako je potpuno uklanjanje salicilata iz ishrane nemoguće, oni sa intolerancijom na salicilate trebali bi izbegavati hranu bogatu salicilatima poput začina, kafe, grozdja i narandzi, kao i kozmetiku i lekove koji sadrže salicilate.

5. Amini

Amine proizvode bakterije tokom skladištenja i fermentacije hrane i nalaze se u velikom broju namirnica.

Iako postoji mnogo vrsta amina, histamin je najčešće povezan s intolerancijom na hranu.

Histamin je hemikalija u telu koja igra ulogu u imunološkom, probavnom i nervnom sistemu.

Pomaže u zaštiti tela od infekcija stvaranjem trenutnog upalnog odgovora na alergene. To izaziva kijanje, svrbež i suzne oči kako bi se potencijalno izbacili štetni napadači.

Kod ljudi bez intolerancije, histamin se lako metabolise i izlučuje.

Međutim, neki ljudi ne mogu pravilno razgraditi histamin, uzrokujući njegovo nakupljanje u telu.

Najčešći razlog intolerancije na histamin je poremećena funkcija enzima odgovornih za razgradnju histamina-diamin oksidaze i N-metiltransferaze.

Simptomi intolerancije na histamin uključuju:

-Glavobolje

-Koprivnjača

-Svrab

-Anksioznost

-Stomacni grčevi

-Dijareja

-Nizak krvni pritisak

Osobe s netolerancijom na histamin trebaju izbegavati hranu bogatu ovom prirodnom hemikalijom, uključujući:

-Fermentirana hrana

-Osušeno voće

-Citrusi

-Avokado

-Dimljena riba

-Sirće

-Pivo

-Vino

6. FODMAP -ovi

FODMAPs je skracen naziv koji označava fermentabilne oligo-, di-, monosaharide i poliole.

Oni su skup ugljenih hidrata kratkog lanca koji se prirodno nalaze u mnogim namirnicama i mogu uzrokovati probavne smetnje.

FODMAP -ovi se slabo apsorbuju u tankom crevu i putuju u debelo crevo, gde se koriste kao gorivo za tamošnje crevne bakterije.

Bakterije razgrađuju ili „fermentiraju“ FODMAP -ove, što proizvodi gasovr i uzrokuje nadutost i nelagodu.

Ovi ugljenihidrati takođe imaju osmotska svojstva, što znači da uvlače vodu u probavni sistem, uzrokujući dijareju i nelagodu.

Simptomi netolerancije na FODMAP uključuju:

-Nadimanje

-Dijareja

-Abdominalni bol

-Zatvor

Netolerancije na FODMAP vrlo su česte kod osoba sa sindromom iritabilnog creva ili IBS -om.

Zapravo, do 86% ljudi s dijagnozom IBS-a doživljava smanjenje probavnih simptoma kada sledi dijetu s niskim udelom FODMAP-a.

Mnogo je hrane bogate FODMAP -ovima, uključujući:

-Jabuke

-Meki sirevi

-Mleko

-Artičoke

-Hleb

-Pasulj

-Pivo

7. Sulfiti

Sulfiti su hemikalije koje se prvenstveno koriste kao konzervansi u hrani, pićima i nekim lekovima.

Takođe se prirodno mogu naći u nekim namirnicama poput grožđa i nekih sireva.

Sulfiti se dodaju hrani poput sušenog voća kako bi se odgodilo vrenje i vinu kako bi se sprečilo kvarenje uzrokovano bakterijama.

Većina ljudi može tolerisati sulfite koji se nalaze u hrani i piću, ali neki su ljudi osetljivi na ove materije.

Osetljivost na sulfit je najčešća kod osoba sa astmom, mada i ljudi bez astme mogu biti netolerantni na sulfite.

Uobičajeni simptomi osetljivosti na sulfite uključuju:

-Koprivnjača

-Oticanje kože

-Začepljen nos

-Hipotenzija

-Dijareja

-Kašalj

Sulfiti mogu čak uzrokovati suženje disajnih putova kod astmatičnih pacijenata sa osetljivošću na sulfit, a u teškim slučajevima mogu dovesti do reakcija opasnih po život.

Uprava za hranu i lekove (FDA) nalaže da upotreba sulfita mora biti deklarisana na etiketi bilo koje hrane koja sadrži sulfite ili gde su sulfiti korišteni tokom obrade hrane.

Primeri hrane koja može sadržavati sulfite uključuju:

-Osušeno voće

-Vino

-Konzervisano povrće

-Ukiseljena hrana

-Začini

-Krompir

-Cips

-Pivo

-Caj

-Peciva

8. Fruktoza

Fruktoza, koja je vrsta FODMAP-a, jednostavan je šećer koji se nalazi u voću i povrću, kao i zaslađivačima poput meda, agave i visoko fruktoznog kukuruznog sirupa.

Potrošnja fruktoze, posebno pića zaslađenih šećerom, dramatično je porasla u poslednjih četrdeset godina i povezana je sa povećanjem gojaznosti, bolesti jetre i bolesti srca.

Osim porasta bolesti povezanih s fruktozom, došlo je i do porasta malopsorpcije i netolerancije fruktoze.

Kod ljudi s intolerancijom na fruktozu, fruktoza se ne apsorbuje učinkovito u krv.

Umesto toga, maloapsorbovana fruktoza putuje u debelo crevo, gde je fermentira crevnim bakterijama, uzrokujući probavne smetnje.

Simptomi maloapsorpcije fruktoze uključuju:

-Refluks

-Dijareja

-Mučnina

-Abdominalni bol

-Povraćanje

-Nadimanje

Osobe s netolerancijom na fruktozu često su osetljive i na druge FODMAP-ove i mogu imati koristi od ishrane sa niskim sadržajem FODMAP-a.

Kako bi se uklonili simptomi povezani s maloapsorpcijom fruktoze, treba izbegavati sledeće namirnice s visokim sadržajem fruktoze:

-Soda

-Jabuke,sok od jabuke i jabukovača

-Agave nektar

-Hrana koja sadrži kukuruzni sirup visoke fruktoze

-Voće poput lubenice, trešnje i kruške

-Određeno povrće, poput graška šećera

Druge intolerancije na hranu

Gore navedene intolerancije na hranu su među najčešćim vrstama.

Međutim, postoje mnoge druge namirnice i sastojci na koje ljudi mogu biti netolerantni, uključujući:

Aspartam: Aspartam je zaslađivač koji se obično koristi kao

zamena za secer. Iako su istraživanja kontradiktorna, neke studije su izvestile

nuspojave poput depresije i razdražljivosti kod osetljivih osoba.

MSG: Mononatrijev glutamat ili MSG koristi se kao dodatak za poboljšanje ukusa u hrani. Potrebno je još istraživanja, ali neke su studije pokazale da velike

količine mogu uzrokovati glavobolju, osip i bol u prsima.

Boje za hranu: Boje za hranu poput Crvene 40 i Žute 5 su pokazane

izazivaju reakcije preosetljivosti kod nekih ljudi. Simptomi uključuju

oticanje kože i začepljen nos.

Kvasac: Ljudi s intolerancijom na kvasac generalno imaju manje ozbiljne simptome od onih s alergijom na kvasac.

Simptomi su obično ograničeni na probavni sistem.

Šećerni alkoholi: Šećerni alkoholi se često koriste kao alternativa bez kalorija.

Kod nekih ljudi mogu uzrokovati velike probavne probleme, uključujući

nadutost i dijareju.

Zakljucak

Intolerancija na hranu – Netolerancije na hranu razlikuju se od alergija. Većina ne pokreće imuni sistem, a njihovi simptomi su obično manje izraženi.

Međutim, mogu negativno uticati na vaše zdravlje i treba ih shvatiti ozbiljno.

Mnogi ljudi su netolerantni ili preosetljivi na hranu i aditive poput mlečnih proizvoda, kofeina i glutena.

Ako sumnjate da ste netolerantni na određenu hranu ili aditiv u hrani, razgovarajte sa svojim lekarom ili dijeteticarom o mogućnostima testiranja i lecenja.

Iako su intolerancije na hranu obično manje ozbiljne od alergija na hranu, one mogu negativno uticati na vaš kvalitet života.

Zbog toga je važno preduzeti korake za identifikaciju intolerancije na hranu kako bi se sprečili neželjeni simptomi i zdravstveni problemi.

Kako smrsati zdravo

cicamaca — Thu, 23 Sep 2021 13:35:20 +0000

Kako smrsati zdravo

Kako smrsati zdravo? – Danas je na internetu, casopisima i blogovima dostupan veliki broj razlicitih informacija i dezinformacija o mrsavljenju. Dostupan je i veliki broj rigoroznih dijeta koje obecavaju gubitak velikog broja kilograma za kratko vreme.

Takve dijete mogu biti vrlo stetne po vase zdravlje, a moze doci i do jo-jo efekta tj. vracanja izgubljenih kilogrma. U nastavku teksta procitajte sta kazu nutricionisti, kako da se resite viska kilograma na zdrav nacin.

9 najboljih nacina za zdravo mrsavljenje – saveti nutricionista

Počnite s treningom snage

Istraživanja su otkrila da trening snage ima višestruke zdravstvene prednosti, posebno kada je u pitanju sagorevanje masti.

U jednoj studiji, trening snage je smanjio visceralnu masnoću kod 78 osoba s metaboličkim sindromom. Visceralna mast je vrsta opasne masti koja okružuje organe u stomaku.

Druga studija pokazala je da je 12 nedelja treninga snage u kombinaciji sa aerobnim treningom bilo učinkovitije u smanjenju telesne masti od samo aerobnog treninga.

Sta je tacno trening snage?
Trening snage podrazumeva trening sa sopstvenom telesnom težinom, dizanje odredjenih tezina, trening u teretani, trening na Power Plate-u.

Sta je Power Plate?
Power Plate je specifican trening na vibracionoj ploci na kojoj radite odredjene vezbe. 30 minuta treninga na Power Plate-u zamenjuje 1,5h u teretani! Detaljnije o Power Plate-u mozete procitati ovde.

2. San

Nekoliko je studija otkrilo povezanost između dovoljnog sna i gubitka telesne težine.

Jedno istraživanje na 68 183 žena pokazalo je da je veća verovatnoca da će se ugojiti one koje su spavale pet ili manje sati noću u razdoblju od 16 godina od onih koje su spavale duže od sedam sati po noći.

Druga studija pokazala je da je bolji kvalitet sna i spavanje najmanje sedam sati po noći povećalo verovatnocu uspešnog gubitka težine za 33% kod 245 žena uključenih u šestomesečni program mršavljenja.

Druga istraživanja pokazuju da nedostatak sna može uticati na promene u hormonima gladi, povećanom apetitu i većem riziku od gojaznosti.

Iako svakome treba drugačija količina sna, većina je studija otkrila da je spavanje najmanje sedam sati po noći povezano sa najvećom dobrobiti kada je u pitanju gubitak kilograma.

3. Dodajte sirce u svoju ishranu

Sirce je poznato po svojstvima koja su dobra za zdravlje.

Osim što ima potencijalne učinke na zdravlje srca i kontrolu šećera u krvi, koriscenje sirceta može pomoći u povećanju sagorevanja masti, prema nekim istraživanjima.
Jedno je istraživanje pokazalo da konzumiranje 1-2 kasicice (15-30 ml) sirceta dnevno pomaze u mrsavljenju, tokom razdoblja od 12 nedelja.

Pokazalo se da konzumacija sirceta pojačava osećaj sitosti i smanjuje apetit.
Još jedno malo istraživanje na 11 ljudi pokazalo je da je dodavanje sirceta u ishranu smanjilo dnevni unos kalorija do 275 kalorija.

Sirce je lako uneti u svoju ishranu. Na primer, mnogi ljudi razređuju jabukovo sirce sa vodom i piju ga kao napitak nekoliko puta dnevno uz obroke. Takodje ga mozete koristiti u pripremi zdravih soseva, umaka, kao zacin za salatu…

4. Jedite više zdravih masti

Iako se može činiti kontradiktornim, povećanje unosa zdravih masti zapravo može sprečiti gojenje i pomoći vam u održavanju osećaja sitosti.

Masnoći je potrebno neko vreme da se svari i može usporiti pražnjenje želuca, što može smanjiti apetit i glad.

Jedno je istraživanje pokazalo da je mediteranska ishrana bogata zdravim mastima iz maslinovog ulja i orašastih plodova povezana sa manjim rizikom od dobijanja na težini u poredjenju sa dijetom sa niskim udelom masti.

Nezaboravite, ovo gore navedeno se odnosi na zdrave masti poput masti iz maslinovog ulja i orasastih plodova. Nezdrave vrste masti poput trans masti povećavaju telesnu masu.

Maslinovo ulje, kokosovo ulje, avokado, orasi i semenke samo su neki od primera zdravih vrsta masti koje mogu imati blagotvorne učinke na sagorevanje masti.

Međutim, imajte na umu da su zdrave masti i dalje visokokalorične, zato nemojte preterivati. Umesto da jedete više masti generalno, pokušajte da zamenite nezdrave masti u ishrani za zdrave masti.

5. Pijte zdravija pića

Probajte da zamenite nezdrava pica koja sada pijete sa zdravijim opcijama.
Na primer, pića zaslađena šećerom poput sode i soka prepuna su kalorija i nude malu nutritivnu vrednost. Alkohol je takođe visokokaloričan.

Studije su otkrile da je konzumacija i zaslađenih pića i alkohola povezana s većim rizikom od stvaranja masnoca na trbuhu.

Ograničavanje unosa ovih napitaka može vam pomoći da smanjite unos kalorija i držati struk pod kontrolom.

Umesto toga, odlučite se za pića bez kalorija poput vode, zelenog čaja ili sveze cedjenih sokova.

U jednoj maloj studiji koja je trajala 12 nedelja, pijenje 17 unci (500 ml) vode pre jela povećalo je gubitak težine za 2 kg, u poredjenju sa kontrolnom grupom.
Zeleni čaj je još jedna izvrsna opcija. Sadrži kofein i bogat je antioksidansima, a oba mogu pomoći u sagorevanju masti i poboljšati metabolizam.

6.Jedite vlakna

Vlakna upijaju vodu i polako se kreću kroz probavni trakt, pomažući vam da se duze osećate sito.

Prema nekim studijama, povećanje unosa hrane bogate vlaknima može zaštititi od gojenja i nakupljanja masti.

Jedno istraživanje na 1.114 odraslih osoba pokazalo je da su pri svakom povećanju unosa vlakana od 10 grama dnevno izgubili 3,7% masti na trbuhu tokom petogodišnjeg razdoblja, čak i bez ikakvih drugih promena u ishrani i vezbanju.

Voće, povrće, mahunarke, celovite žitarice, orasi i semenke nekoliko su primera hrane bogate vlaknima koja može podstaci sagorevanje masti i gubitak težine.

7.Smanjite unos rafinisanih ugljenih hidrata

Smanjenje unosa rafiniranisanih ugljenih hidrata može vam pomoći da izgubite višak masnoće.

Tokom prerade rafiniranim zrnima oduzimaju se mekinje i klice, što rezultira konačnim proizvodom koji ima malo vlakana i hranjivih materija.

Rafinirani ugljenih hidrata takođe imaju viši glikemijski indeks, što može uzrokovati skokove i padove nivoa šećera u krvi, što rezultira povećanjem gladi.

Nasuprot tome, ishrana bogata integralnim žitaricama povezana je sa nižim indeksom telesne mase i telesnom težinom, plus manjim opsegom struka.

Jedno istraživanje na 2.834 ljudi takođe je pokazalo da oni s većim unosom rafiniranih žitarica imaju tendenciju da imaju veću količinu masti na trbuhu koje mogu podsticati razvijanje mnogih bolesti, dok su oni koji su jeli više celovitih žitarica imali manju količinu masti.
Za najbolje rezultate smanjite unos rafiniranih ugljenih hidrata iz peciva, prerađene hrane, belog hleba i žitarica. Zamenite ih celovitim žitaricama kao što su celovita pšenica, kinoja, heljda, ječam i zob.

8.Kardio trening

Kardio, poznat i kao aerobni trening, jedan je od najčešćih oblika vežbi i definise se kao bilo koja vrsta vežbe koja aktivira srce i pluca.

Dodavanje kardio treninga vašoj rutini može biti jedan od najučinkovitijih načina za poboljšanje sagorevanja masti.

Na primer, 16 studija pokazao je da što su ljudi imali više aerobnih vežbi, to su više gubili masnoće na trbuhu.

Druge studije otkrile su da aerobne vežbe mogu povećati mišićnu masu i smanjiti masnoću na trbuhu, opseg struka i telesnu masnoću.

Većina istraživanja preporučuje između 150-300 minuta umerenog do intenzivnog treninga na nedeljnom nivou ili otprilike 20-40 minuta svaki dan.

Trčanje, hodanje, vožnja biciklom, ili jos bolje Vacu Step (detaljnije procitajte ovde) i plivanje samo su neki primeri nekih kardio vežbi koje mogu pomoći u sagorevanju masti i početnom gubitku težine.

9. Dodajte probiotike u svoju ishranu

Probiotici su vrsta korisnih bakterija u vašem probavnom traktu za koje se pokazalo da poboljšavaju mnoge aspekte zdravlja.

Zapravo, pokazalo se da bakterije u vašim crevima igraju ulogu u svemu, od imuniteta do mentalnog zdravlja.

Povećanje unosa probiotika bilo hranom ili suplementima takođe može pomoći u sagorevanju masti i održavanju telesne težine pod kontrolom.

Jedan pregled 15 studija pokazao je da su ljudi koji su uzimali probiotike doživeli značajno veće smanjenje telesne težine, procenta masti i indeksa telesne mase u odnosu na one koji su uzimali placebo.
Uzimanje dodataka ishrani brz je i jednostavan način unosa koncentrovane doze probiotika svaki dan.

Alternativno, možete dodati u ishranu neke namirnice bogate probioticima, kao što su kefir, tempeh, jogurt i kiseli kupus.

Zakljucak

Danas su aktuelne mnoge rigorozne dijete koje mogu biti stetne po vase, zato je bitno da izgubite samo kilograme ali ne i zdravlje. Pitanje je kako smrsati zdravo.

Uključivanje nekih zdravih navika u vašu rutinu i promena ishrane može napraviti veliku razliku. Čak i male promene u vašem zivotnom stilu mogu imati snažne učinke na sagorevanje masti.

Savet nutricionista je da imate dobro izbalansiranu ishranu i da se bavite nekom fizickom aktivnoscu. Ukoliko zelite da smrsate, na pravom ste mestu! Tu smo da Vam pomognemo da dodjete do savrsene linije. Kontaktirajte nas za vise informacija!

Ananas

cicamaca — Sun, 06 Jun 2021 15:17:07 +0000

Ananas je neverovatno ukusno i zdravo tropsko voce.
Ananas je pun hranljivih sastojaka, antioksidanata i drugih korisnih jedinjenja, poput enzima koji se mogu boriti protiv upala i nekih bolesti.

Ananas

Ananas i njegova jedinjenja povezani su sa mnogim zdravstvenim prednostima, ukljucujuci pomoc u varenju, jacanje imuniteta i ubrzavanje oporavka od operacija.

Zdravstveni benefiti ananasa

U nastavku pogledajte neke od najznacajnijih zdravstvenih benefita ananasa.

1. Pepun hranjivih sastojaka

Ananas ima malo kalorija, ali ima neverovatno impresivan profil hranljivih sastojaka.

Jedna solja (165 grama) ananasa sadrzi:

Kalorije: 82,5kcal
Masti: 1,7 grama
Proteini: 1 gram
Ugljeni hidrati: 21,6 grama
Vlakna: 2,3 grama
Vitamin C: 131% RDI-a
Mangan: 76% RDI
Vitamin B6: 9% RDI
Bakar: 9% RDI
Tiamin: 9% od IRD-a
Folat: 7% RDI
Kalijum: 5% RDI
Magnezijum: 5% od IRD-a
Niacin: 4% od IRD-a
Pantotenska kiselina: 4% RDI
Riboflavin: 3% od IRD-a
Gvozdje: 3% od IRD
Ananas takođe sadrzi vitamine A i K, fosfor, cink i kalcijum u tragovima.

Posebno je bogat vitaminom C i manganom, pruzajuci 131%, odnosno 76% preporucene dnevne doze.

Vitamin C je neophodan za rast i razvoj, zdrav imuni sistem i pomaze apsorpciji gvozdja iz hrane. U medjuvremenu, mangan je prirodni mineral koji pomaze rast, odrzava zdrav metabolizam i ima antioksidativna svojstva.

2. Sadrzi antioksidanse koji se bore protiv bolesti

Ananas ne samo da je bogat hranljivim sastojcima, vec je i prepun zdravih antioksidanata.

Antioksidanti su molekuli koji pomazu vasem telu u borbi protiv oksidativnog stresa.

Oksidativni stres je stanje u kojem u telu ima previse slobodnih radikala. Ovi slobodni radikali deluju u celijama tela i uzrokuju ostecenja koja su povezana sa hronicnim upalama, oslabljenim imunim sistemom i mnogim bolestima.

Ananas je posebno bogat antioksidansima poznatim kao flavonoidi i fenolne kiseline.

Stavise, mnogi antioksidanti u ananasu su vezani. To omogucava antioksidansima da prezive teze uslove u telu i proizvedu dugotrajnije efekte.

3. Njegovi enzimi mogu olaksati varenje

Ananas sadrzi grupu digestivnih enzima poznatih kao bromelain.

Oni funkcionisu kao proteaze, koje molekule proteina razgradjuju u svoje gradivne blokove, poput aminokiselina i malih peptida

Jednom kada se molekuli proteina razgrade, oni se lakse apsorbuju kroz tanko crevo. Ovo moze biti posebno korisno za ljude sa insuficijencijom pankreasa, stanjem u kojem pankreas ne moze da stvori dovoljno digestivnih enzima.

Na primer, jedno istrazivanje je pokazalo da su ucesnici sa insuficijencijom pankreasa imali bolju probavu nakon uzimanja dodatka digestivnog enzima koji sadrzi bromelain, u poredjenju sa uzimanjem istog dodatka digestivnog enzima bez bromelaina.

Bromelain se takodje siroko koristi kao komercijalni omeksivac mesa zbog svoje sposobnosti da razgradjuje zilave mesne proteine.

4. Moze vam pomoci da smanjite rizik od nastanka raka

Rak je hronicna bolest koju karakterise nekontrolisani rast celija.

Njegova progresija je obicno povezana sa oksidativnim stresom i hronicnim upalom.

Nekoliko studija je pokazalo da ananas i njegova jedinjenja mogu smanjiti rizik od raka. To je zato sto oni mogu minimizirati oksidativni stres i smanjiti upalu.

Jedno od ovih jedinjenja je grupa digestivnih enzima koja se naziva bromelain. Studije u epruvetama pokazale su da bromelain takodje moze pomoci u borbi protiv raka.

Na primer, dve studije na epruvetama pokazale su da je bromelain potiskivao rast celija karcinoma dojke i stimulisao celijsku smrt.

Druga ispitivanja u epruvetama pokazuju da bromelain, izmedju ostalih podrucja, suzbija rak na kozi, zucnim kanalima i debelom crevu.

Studije na epruvetama i zivotinjama otkrile su da bromelain moze stimulisati imuni sistem da proizvodi molekule koji cine bele krvne celije efikasnijim u suzbijanju rasta celija karcinoma i uklanjanju celija karcinoma.

5. Moze ojacati imuni sistem i suzbiti upalu

Ananas je vekovima bio deo tradicionalne medicine.

Sadrzi sirok spektar vitamina, minerala i enzima poput bromelaina koji mogu zajednicki ojacati imuni sistem i suzbiti upale.

Jedno devetomesecno istrazivanje hranilo je 98 zdrave dece bez ananasa, malo ananasa (140 g) ili puno ananasa (280 g) dnevno kako bi se utvrdilo da li im je ojacao imunitet.

Deca koja su jela ananas imala su znatno manji rizik i od virusnih i od bakterijskih infekcija. Deca koja su jela najvise ananasa imala su blizu cetiri puta vise belih krvnih zrnaca (granulocita) nego druge dve grupe.

Druga studija otkrila je da su se deca sa sinusnom infekcijom oporavila znatno brze dok su uzimala dodatak bromelaina, u poredjenju sa standardnim tretmanom.

Stavise, studije su pokazale da bromelain moze smanjiti markere upale.

6. Moze ublaziti simptome artritisa

Artritis pogadja preko 54 miliona odraslih samo u SAD-u.

Postoji mnogo vrsta artritisa, ali vecina njih ukljucuje upalu u zglobovima.

Buduci da ananas sadrzi bromelain, koji ima protivupalna svojstva, uobicajeno je misljenje da on mogu da ublaze bol onima koji imaju inflamatorni artritis.

Zapravo, istrazivanje iz sezdesetih godina proslog veka pokazuje da se bromelain koristio za ublazavanje simptoma reumatoidnog artritisa, vrste artritisa koja ukljucuje upalu zglobova.

Nekoliko nedavnih studija ispitivalo je efikasnost bromelaina u lecenju artritisa.

Jedna studija na pacijentima sa osteoartritisom otkrila je da je uzimanje dodatka digestivnog enzima koji sadrzi bromelain pomogao u ublazavanju bolova jednako efikasno kao i uobicajeni lekovi za artritis poput diklofenaka.

Dalje, jedan pregled je analizirao sposobnost bromelaina za lecenje osteoartritisa. Zakljuceno je da bromelain ima potencijal da ublazi simptome artritisa, posebno kratkorocno.

7. Brzi oporavak nakon operacija ili napornih treninga

Jedenje ananasa moze smanjiti vreme potrebno za oporavak od operacije ili vezbanja.

To je uglavnom zbog antiinflamatornih svojstava bromelaina.

Nekoliko studija je pokazalo da bromelain moze smanjiti upalu, otok, modrice i bol koji se cesto javljaju posle operacije. Cini se da takodje smanjuje markere upale.

Na primer, jedno istrazivanje pokazalo je da su oni koji su konzumirali bromelain pre stomatoloske operacije znatno smanjili bol i osecali se srecnije od ljudi koji to nisu ucinili.

Naporno vezbanje takodje moze ostetiti misicno tkivo i izazvati upalu. Pogodjeni misici ne mogu da proizvedu toliko snage i boluju do tri dana.

Veruje se da proteaze poput bromelaina ubrzavaju oporavak stete izazvane napornim vezbanjem smanjenjem upale oko ostecenog misicnog tkiva.

8. Ukusan i lako se dodaje u ishranu

Ananas je slatko voce, koje je lako uvrstiti u vasu ishranu.

Veoma je pristupacn i dostupan tokom cele godine, svez, zamrsnut ili u konzervi.

Mozete uzivati u njemu samostalno ili u smoothiejima, salatama ili u domacim picama.

Evo nekoliko jednostavnih ideja za recepte u kojima se koristi svezi ananas:

Dorucak

Smoothie od ananasa, borovnice i grckog jogurta

Salata

Tropska pecena piletina, badem, borovnica i ananas

Rucak

Domace havajske pljeskavice (pljeskavice od govedine sa kolutom ananasa)

Vecera

Pecena sunka sa ananasom i visnjama

Desert

Vocna salata od ananasa

Breskva

cicamaca — Wed, 26 May 2021 17:59:23 +0000

Breskva

U nastavku pogledajte nutritivne vrednosti breskve, njene zdravstvene benefite kao i savete nutricionista o njenom konzumiranju.

Nutritivna vrednost

Jedna solja breskve ili 168 g, pruza:

65,5 kalorija
1,53 g proteina
0,42 g masti
0 g holesterola i natrijuma
16 g ugljenih hidrata
14,10 g secera
2,52 g vlakana
Breskve takodje pruzaju vitamine A, E i K u tragovima, kao i magnezijum i fosfor.

Zdravstveni benefiti

Breskve ne sadrze znacajnu kolicinu hranljivih sastojaka. Medjutim, solja breskve daje 11,1 miligram vitamina C, kao i doprinos preporucenom dnevnom unosu kalijuma, vlakana i gvozdja.

Ova kolicina vitamina C iznosi 12,33% preporucenog dnevnog unosa za odraslog muskarca i 14,80% preporucenog dnevnog unosu za odraslu zenu, prema smernicama Ministarstva poljoprivrede Sjedinjenih Drzava.

Uprkos relativno niskom profilu hranljivih sastojaka, breskve i dalje mogu koristiti ljudskom zdravlju kao deo uravnotezene ishrane koja ukljucuje mnogo voca i povrca. Breskve mogu dodati slatkocu poslasticama.

Smanjivanje rizika od nastanka raka

Breskve daju znacajnu kolicinu vitamina C. Ovaj vitamin je mocan antioksidans koji moze pomoci u sprecavanju stvaranja slobodnih radikala, koji su jedinjenja koja imaju veze sa razvojem karcinoma.

Kao rezultat, adekvatan unos vitamina C moze pomoci osobi da smanji rizik od raka.

Ocuvanje zdravlja koze

Istrazivanje sugerisu da redovno uzimanje vitamina C moze poboljsati izgled i zdravlje koze.

Ovaj snazni antioksidans igra vitalnu ulogu u stvaranju kolagena. Kolagen deluje kao sistem podrske kozi, pospesujuci zarastanje rana.

Studije iz 2015. godine otkrile su da je dodavanje vitamina C u ishrani poboljsalo izgled koze, ukljucujuci bore, elasticnost, hrapavost i bojenje.

Doprinosi unosu vlakana

Solja breskve sadrzi 2,52 g vlakana. Preporuceni dnevni unos vlakana je 22,4–28,0 g dnevno za odrasle zene i 30,8–33,6 g dnevno za odrasle muskarce, sto znaci da ova velicina porcije moze da obezbedi najmanje 7,5% preporucenog dnevnog unosa vlakana.

Hrana bogata vlaknima pruza niz vaznih zdravstvenih benefita, prema studijama iz 2018. godine. Mogu zastititi zdravlje debelog creva, dugorocno podrzati upravljanje tezinom i smanjiti rizik od nekoliko stetnih zdravstvenih stanja.

Ova zdravstvena stanja ukljucuju kardiovaskularne bolesti, dijabetes tipa 2 i nekoliko karcinoma, ukljucujuci rak debelog creva i pluca.

Prednosti konzumiranja voca i povrca su brojne. Kako se potrosnja biljne hrane povecava, rizik od mnogih bolesti povezanih sa zivotnim stilom, ukljucujuci gojaznost, dijabetes i bolesti srca, se smanjuje.

Dopunjavanje unosa kalijuma

Kalijum je esencijalni elektrolit koji pomaze celijama da funkcionisu. Takodje moze pomoci u smanjenju rizika od povecanog krvnog pritiska, mozdanog udara i kamenaca u bubrezima.

Solja breskve daje 319 mg pouzdanog izvora kalijuma, sto je 6,8% preporucenog dnevnog unosa od 4.700 mg za odrasle.

Breskve nisu medju vodecim izvorima kalijuma u ishrani. Medjutim, one i dalje mogu igrati ulogu u upravljanju rizikom od hronicnih bolesti.

Suplementi gvozdja

Gvozdje je vitalna komponenta hemoglobina, koji pomaze krvi da prenosi kiseonik kroz telo. Bez dovoljno hemoglobina, osoba moze doziveti anemiju zbog nedostatka gvozdja.

Prema Americkom drustvu za hematologiju, ovo moze, izmezu ostalih simptoma, dovesti do jakog umora, blede koze i otezanog disanja.

Solja breskve daje 0,42 mg gvozdja, sto cini oko 2,3% dnevne potrebe odraslog coveka za gvozdjem, u zavisnosti od starosti i pola.

Saveti nutricionista

Breskve su u sezoni tokom leta. Tokom ovog vremena one su najsvezije i imaju najvise ukusa i hranljivih vrednosti. Najbolje je odabrati breskve sa zategnutom korom koja blago popusta pritisku.

Da bi breskve sazrele, stavite ih u papirnu vrecu ili blizu prozora sa puno sunceve svetlosti.

Kada kupujute breskve u konzervi, treba da izbegavate one sa previse sirupa i da trazite sorte bez dodatog secera.

Evo nekoliko ideja za ukljucivanje breskvi u ishranu:

Napravite letnju salatu tako sto cete poceti sa mesavinom zelenila dodati suvo pecene orahe, sveze breskve, svezu mocarelu i piletinu, losos ili tofu na zaru. Prelijte balzamicnim prelivom.
Jedite breskve kao brzu i laku grickalicu u pokretu koja ne zahteva vreme za pripremu.
Dodajte breskve u dorucak. Rezane breskve cine odlican dodatak ovsenoj kasi i hladnim zitaricama. Takodje mogu biti odlican preliv za palacinke, vafle i francuski tost.
Pomijesajte breskve u casu limunade, ledenog caja ili vode za vocnu aromu.
Breskve ispecite sa medom i cimetom za brz i zdrav desert.
Napravite svezu salsu sa breskvama narezanim na kockice, mangom, jalapeno paprikama, crvenom paprikom i cipotle paprikom. Salsa moze dodati ukus i teksturu jelima poput tacosa.
U smoothie dodajte nekoliko kriski smrznute breskve. Pomesajte ih sa sokom od ananasa, pola smrznute banane i grckim jogurtom za slatku i osvezavajucu poslasticu.
Iako je breskva daleko od superhrane, ona moze igrati vaznu ulogu u zdravlju kao deo zdrave, uravnotezene dijete.

Da li breskvu treba jesti sa korom ili ne?

Breskve su u celini dobar izvor slozenih ugljenih hidrata, vlakana, vitamina i minerala. Takodje pruzaju antioksidanse koji se bore protiv reaktivnih molekula koji se nazivaju slobodni radikali, a koji uzrokuju oksidativno ostecenje i mogu dovesti do bolesti.

Kora breskve daje 3 grama vlakana. Stoga je jedenje breskve sa kozom najbolji nacin da iz nje izvucete najvise vlakana.

Voce bogato vlaknima pomaze u promovisanju redovnog praznjenja creva i cak je povezano sa smanjenim rizikom od srcanih bolesti.

Kora breskve takodje sadrzi vise antioksidativnih jedinjenja, ukljucujuci polifenole poput kofeinske kiseline i hlorogene kiseline, nego meso.

Jedno starije istrazivanje otkrilo je da kora breskve sadrze dvostruko vise polifenola od njenog mesa.

Jedna losa strana jedenja koze breskve je moguce prisustvo pesticida, koji su hemikalije koje pomazu u sprecavanju ostecenja useva i poboljsanju prinosa.

U vecini slucajeva kora voca i povrca tretirane hemikalijama imaju vecu koncentraciju pesticida nego njihova unutrasnjost.

Sve je veca zabrinutost zbog efekata pesticida na zdravlje. Neka istrazivanja sugerisu da potrosnja i izlozenost pesticidima tokom vremena mogu dovesti do razvoja odredjenih bolesti, ukljucujuci Parkinsonovu bolest i neke vrste raka.

Medjutim, efekti pesticida na ljudsko zdravlje jos uvek su u velikoj meri neizvesni. Efekti pesticida na ljude verovatno zavise od vrste pesticida i nivoa izlozenosti.

Ako ste zabrinuti zbog pesticida dobro operite breskve ili odaberite organske.

Iako organska sertifikacija ne garantuje da je hrana potpuno bez pesticida, upotreba pesticida na organskom vocu i povrcu je ogranicenija.

Jos jedan nedostatak jedenja koze breskve je taj sto moze izazvati nelagodnost u probavi onima koji imaju probavne probleme.

Koza breskve je uglavnom zdrava i sigurna za jelo za vecinu ljudi.

Ako zelite da smanjite nivo pesticida na kori breskve, operite i oljustite breskvu pre nego sto je pojedete, i / ili odaberite organske u prodavnici. Ipak, imajte na umu da ce se resavanjem kore resiti i nekih hranljivih materija.

Mozda je najbolje da ogulite breskve za pripreme recepata poput pita ili sladoleda. Jednostavno sledite predloge recepata za najbolje rezultate.

Lubenica

cicamaca — Fri, 21 May 2021 16:26:39 +0000

Stize leto, a sa njim i sezona lubenica, koje su vrlo osvezavajuce, pune vode i hraljivih materija, a imaju i mnoge zdravstvene benefite. Takodje, dobar su dijetetski izvor i citrulina i likopena, dva mocna biljna jedinjenja.

Lubenica

Iako se lubenice uglavnom jedu sveze, one se takodje mogu zamrznuti, napraviti sok od njih ili dodati u smoothie.

Nutritivne vrednosti

Lubenica se uglavnom sastoji od vode (91%) i ugljenih hidrata (7,5%). Gotovo ne sadrzi belancevine ili masti i ima vrlo malo kalorija.

Hranljive materije u 2/3 solje (100 grama) sirove lubenice su (1Trusted Source):

Kalorije: 30kcal
Voda: 91%
Proteini: 0,6 grama
Ugljeni hidrati: 7,6 grama
Secer: 6,2 grama
Vlakna: 0,4 grama
Masti: 0,2 grama
Ugljeni hidrati

Ugljeni hidrati su uglavnom jednostavni secrei, poput glukoze, fruktoze i saharoze. Lubenica takodje pruza malu kolicinu vlakana.

Glikemijski indeks (GI) – mera koliko brzo hrana podize nivo secera u krvi posle jela – krece se od 72–80, sto je visoko.

Medjutim, svaka porcija lubenice ima relativno malo ugljenih hidrata, tako da njeno jedenje ne bi trebalo da ima veliki uticaj na nivo secera u krvi.

Vlakna
Lubenica je los izvor vlakana, jer pruza samo 0,4 grama po 2/3 solje (100 grama).

Medjutim, zbog sadrzaja fruktoze, smatra se visokim u FODMAP-ima ili fermentabilnim ugljenim hidratima kratkog lanca.

Unosenje velike kolicine fruktoze moze izazvati neprijatne probavne simptome kod osoba koje ih ne mogu u potpunosti svariti, poput onih sa malabsorpcijom fruktoze.

Vitamini i minerali
Lubenica je dobar izvor vitamina C i pristojan izvor nekoliko drugih vitamina i minerala.

Vitamin C. Ovaj antioksidans je neophodan za zdravlje koze i imunolosku funkciju.
Kalijum. Ovaj mineral je vazan za kontrolu krvnog pritiska i zdravlje srca.
Bakar. Ovog minerala ima najvise u biljnoj hrani
Vitamin B5. Poznat i kao pantotenska kiselina, ovaj vitamin se donekle nalazi u gotovo svim namirnicama.
Vitamin A. Lubenica sadrzi beta karoten, koji vase telo moze pretvoriti u vitamin A

Ostala biljna jedinjenja
Lubenica je los izvor antioksidanata u poredjenju sa drugim vocem.
Medjutim, bogata je aminokiselinom citrulin i antioksidantom likopenom, koji imaju brojne koristi za zdravlje.

Citrulin

Lubenica je najbogatiji poznati prehrambeni izvor aminokiseline citrulin. Najveca kolicina se nalazi u beloj kori koja okruzuje meso.

U vasem telu se citrulin transformise u esencijalnu aminokiselinu arginin.

I citrulin i arginin igraju vaznu ulogu u sintezi azotnog oksida, koji pomaze u snizavanju krvnog pritiska sirenjem i opustanjem krvnih sudova.

Arginin je takodje vazan za mnoge organe – kao sto su pluca, bubrezi, jetra i imuni i reproduktivni sistem – i pokazalo se da pomaze u zarastanju rana.

Studije primecuju da je sok od lubenice dobar izvor citrulina i moze znatno povecati nivo citrulina i arginina u krvi.

Iako je lubenica jedan od najboljih dijetetskih izvora citrulina, morali biste da pojedete oko 15 solja (2,3 kg) odjednom da biste zadovoljili Referentni dnevni unos (RDI) za arginin.

Likopen

Lubenica je najpoznatiji svezi izvor likopena, mocnog antioksidansa odgovornog za crvenu boju.

Sveza lubenica je bolji izvor likopena od paradajza.

Studije na ljudima pokazuju da sok od sveze lubenice efikasno podize nivo likopena i beta karotena u krvi.

Vase telo u odredjenoj meri koristi likopen za stvaranje beta karotena, koji se zatim pretvara u vitamin A.

Zdravstvene prednosti lubenica

Lubenice su povezane sa nekoliko zdravstvenih prednosti.

Nizi krvni pritisak

Lubenica je dobar izvor citrulina, koji se u vasem telu pretvara u arginin. Obe ove aminokiseline pomazu u proizvodnji azotnog oksida.

Azotni oksid je molekul gasa koji uzrokuje opustanje i sirenje sicusnih misica oko krvnih sudova. To dovodi do smanjenja krvnog pritiska.

Konzumiranje lubenice ili njenog soka moze smanjiti krvni pritisak i krutost arterija kod ljudi sa visokim krvnim pritiskom.

Smanjena insulinska rezistencija

Insulin je vitalni hormon u vasem telu i ukljucen je u kontrolu secera u krvi.

Insulinska rezistencija je stanje u kojem vase celije postaju otporne na efekte insulina. To moze dovesti do povisenog nivoa secera u krvi i povezano je sa metabolickim sindromom i dijabetesom tipa 2.

Sok od lubenice i unos arginina povezani su sa smanjenom rezistencijom na insulin u nekim studijama.

Smanjena bol u misicima nakon vezbanja

Bol u misicima je dobro poznati nuspojava napornog vezbanja.

Jedno istrazivanje pokazalo je da sok od lubenice efikasno smanjuje bol u misicima nakon vezbanja.

Istrazivanje soka od lubenice i performanse vezbanja daju mesovite rezultate. Jedna studija nije otkrila efekat, dok je druga primetila poboljsane performanse.

Pomaze vam u hidrataciji

Pijenje vode je vazan nacin za odrzavanje hidratacije tela.

Medjutim, jesti hranu koja ima visok sadrzaj vode takodje moze pomoci. 92% lubenice sacinjeno je upravo od vode.

Stavise, visok sadrzaj vode jedan je od razloga zasto vam voce i povrce pomazu da se osecate sito.

Kombinacija vode i vlakana znaci da jedete dobru kolicinu hrane bez puno kalorija

Lubenica je dobra za vasu kozu i kosu

Dva vitamina u lubenici – A i C – vazna su za zdravlje koze i kose.

Vitamin C pomaze vasem telu da stvori kolagen, protein koji odrzava vasu kozu gipkom, a kosu snaznom.

Vitamin A je takodje vazan za zdravu kozu, jer pomaze u stvaranju i popravljanju celija koze. Bez dovoljno vitamina A, vasa koza moze izgledati suvo i moze se perutati.

I likopen i beta-karoten takođe mogu pomoci u zastiti vase koze od opekotina od sunca

Nezeljeni efekti

Vecina ljudi dobro podnosi lubenicu.

Medjutim, kod nekih osoba moze izazvati alergijske reakcije ili probavne probleme.

FODMAP

Lubenica sadrzi relativno velike kolicine fruktoze, vrste FODMAP-a koju neki ljudi ne probavljaju u potpunosti.

FODMAP-ovi poput fruktoze mogu izazvati neprijatne probavne simptome, kao sto su nadimanje, gasovi, grcevi u stomaku, dijareja i zatvor.

Pojedinci koji su osetljivi na FODMAP, poput onih sa sindromom iritabilnog creva, trebalo bi da izbegavaju lubenicu i njen sok.

Alergija

Alergija na lubenicu retka je i obicno je povezana sa oralno-alergijskim sindromom kod osoba koje su osetljive na polen.

Simptomi ukljucuju svrab u ustima i grlu, kao i otok usana, usta, jezika, grla i / ili usiju.

Nutricionista

Online izrada plana ishrane

ONLINE IZRADA PLANA ISHRANE

Kako funkcionise online izrada plana ishrane?

1. Popunjavanje upitnika

2. Analiza podataka i izrada plana ishrane

3. Slanje plana ishrane

Zakljucak

Zdrava ishrana za celu porodicu

Zdrava ishrana za celu porodicu

Evo 8 saveta za zdraviju ishranu cele porodice.

1. Pustite savrsenstvo

2. Izbegavajte oznacavanje hrane kao zabranjene

3. Neka zdrava ishrana bude za zdravlje, a ne za tezinu

4. Neka planiranje obroka bude jednostavno

5. Neka pripremanje obroka bude prioritet

6. Jedite zajedno

7.Napravite jedan obrok za celu porodicu

8. Izbegavajte da koristite desert kao nagradu

Zakljucak

Zdravo starenje

Zdravo starenje

Kako izgleda zdravo starenje?

Brojni faktori uticu na zdravo starenje, poput:

Protein

Vlakno

Kalcijum

Vitamin D

Omega-3 masne kiseline

Vitamin B12

Kalijum

Antioksidansi

Zakljucak

Aspartam

Aspartam

Što je aspartam?

Odobrenja za aspartam

Proizvodi s aspartamom

Nuspojave aspartama

Prirodne alternative aspartamu

Koje su potencijalne opasnosti?

Zakljucak

Losos

Losos

Evo 11 neverojatnih zdravstvenih prednosti lososa.

Bogat omega-3 masnim kiselinama

2. Odličan izvor proteina

Bogat je vitaminima B grupe

Dobar izvor kalijuma

Sadrzi selen

Sadrži astaksantin

7. Može smanjiti rizik od nastanka srčanih bolesti

Za mrsavljenje

Može pomoći u borbi protiv upale

Može zaštititi zdravlje mozga

9.Ukusan i svestran

Zakljucak

Intolerancija na hranu

Intolerancija na hranu

Šta je intolerancija na hranu?

Evo 8 najčešćih intolerancija na hranu.

1. Mlečni

2. Gluten

4. Salicilati

5. Amini

6. FODMAP -ovi

7. Sulfiti

8. Fruktoza

Druge intolerancije na hranu

Zakljucak

Kako smrsati zdravo

Kako smrsati zdravo

9 najboljih nacina za zdravo mrsavljenje – saveti nutricionista

Počnite s treningom snage

2. San

3. Dodajte sirce u svoju ishranu

4. Jedite više zdravih masti

5. Pijte zdravija pića

6.Jedite vlakna

7.Smanjite unos rafinisanih ugljenih hidrata