Magnezijum – Magnezijum je važan mineral koji igra bitnu ulogu u preko 300 enzimskih reakcija u ljudskom telu. Njegove brojne funkcije uključuju pomoć u radu mišića i nerava, regulaciju krvnog pritiska i potporu imunom sistemu.

U telo odrasle osobe ima oko 25 grama magnezijuma, od čega 50–60% se nalazi u kostima. Ostatak je prisutan u mišićima, mekim tkivima i telesnim tecnostima.

Bademi, spanac i indijski orah neke su od namirnica sa najviše magnezijuma.

Benefiti MAGNEZIJUMA

Magnezijum je jedan od sedam esencijalnih makrominerala. Ti makrominerali koje ljudi treba da jedu u relativno velikim količinama – najmanje 100 miligrama dnevno.

Magnezijum je neophodan za mnoge telesne funkcije. Konzumiranje dovoljne kolicine ovog minerala može pomoći u prevenciji ili lečenju hroničnih bolesti, uključujući Alchajmerovu bolest, dijabetes tipa 2, kardiovaskularne bolesti i migrenu.

Evo i nekih najznacajnijih zdravstvenih benefita magnezijuma:

1. Zdravlje kostiju

Istraživanje iz 2013. godine povezalo je dovoljan unos magnezijuma sa većom gustinom kostiju, poboljšanim stvaranjem koštanih celija i manjim rizikom od osteoporoze kod žena nakon menopauze.

Magnezijum pomaže u regulaciji nivoa kalcijuma i vitamina D, koji su dve hranjive materije vitalne za zdravlje kostiju.

2. Dijabetes

3. Istraživanje je povezalo ishranu sa visokim udelom magnezijem sa manjim rizikom od nastanka dijabetesa tipa 2. To je možda zato što magnezijum igra važnu ulogu u kontroli glukoze i metabolizma insulina.

Studija iz 2015. godine u World Journal of Diabetes izveštava da većina ljudi sa dijabetesom imaju nizak nivo magnezijuma.

Nedostatak magnezijuma može pogoršati rezistenciju na insulin, što je stanje koje se često razvija pre dijabetesa tipa 2.

3. Kardiovaskularno zdravlje

4. 
   Telu je magnezijum potreban za održavanje zdravlja mišića, uključujući i srce. Istraživanje je pokazalo da magnezijum igra važnu ulogu u zdravlju srca.

Studija iz 2018. izveštava da nedostatak magnezijuma može povećati rizik od nastanka kardiovaskularnih problema. Autori studije primećuju da je nedostatak magnezijuma čest kod ljudi sa kongestivnim zatajenjem srca i može pogoršati njihov klinički ishod.

Osobe koje magnezijum dobiju ubrzo nakon srčanog udara imaju manji rizik od smrti.

Prema metaanalizi 2019. godine, povećani unos magnezijuma može smanjiti rizik od moždanog udara.

4. Migrena

4.  
5. Terapija magnezijumom može pomoći u prevenciji ili ublažavanju glavobolje. To je zato što nedostatak magnezijuma može uticati na neurotransmitere i ograničiti stezanje krvnih sudova, što su faktori koje doktori povezuju sa migrenom.

Ljudi koji imaju migrene obicno imaju niži nivo magnezijuma u krvi.

Studija iz 2017. godine navodi da bi terapija magnezijumom mogla biti korisna za prevenciju migrene.

5. Predmenstrualni sindrom

6. 
   Magnezijum takođe može igrati ulogu u predmenstrualnom sindromu (PMS).

Američki koledž opstetričara i ginekologa sugerise da bi uzimanje dodataka magnezijuma moglo pomoći u smanjenju nadutosti, simptoma raspoloženja i osetljivosti dojki kod PMS-a.

6. Za bolje raspolozenje

Nivo magnezijuma moze igrati ulogu u poremećajima raspoloženja, uključujući depresiju i teskobu.

Studija iz 2017. godine, kaze da nizak nivo magnezijuma može imati veze sa anksioznoscu.

Hrana bogata magnezijumom

Namirnice bogate magnezijumolm su bademi, spanac, indijski orasi, kikiriki, avokado, sojino mleko, krompir…

Nedostatak magnezijuma

Iako mnogi ljudi ne ispunjavaju preporučeni unos magnezijuma, simptomi nedostatka su retki kod zdravih ljudi. Nedostatak magnezijuma je poznat kao hipomagnezemija.

Nedostatak magnezijuma može biti posledica prekomernog konzumiranja alkohola, nuspojava određenih lekova i nekih zdravstvenih stanja, uključujući gastrointestinalni poremećaj i dijabetes. Nedostatak je češći kod starijih osoba.

Simptomi nedostatka magnezijuma uključuju:
gubitak apetita, mučnina ili povraćanje, umor ili slabost

Simptomi veceg nedostatka magnezijuma su:
grčevi u mišićima, utrnulost, trnci, promene srčanog ritma…

Istraživanja povezuju nedostatak magnezijuma sa nizom zdravstvenih stanja, uključujući Alchajmerovu bolest, dijabetes tipa 2, kardiovaskularne bolesti i migrenu.

Visak magnezijuma

Predoziranje magnezijumom kroz prehrambene izvore je malo verojatno jer visak telo izbacuje urinom.

Međutim, visok unos magnezijuma iz dodataka tj. suplemenata može dovesti do gastrointestinalnih problema, poput dijareje, mučnine ili grčeva.

Vrlo velike doze mogu uzrokovati probleme sa bubrezima, nizak krvni pritisak, zadržavanje mokraće, mučninu i povraćanje, depresiju, letargiju, gubitak kontrole CNS-a, srčani zastoj i možda smrt.

Zakljucak

Magnezijum je važan makronutrijent koji igra ključnu ulogu u mnogim telesnim procesima, uključujući zdravlje mišića, nerava i kostiju i utice na raspoloženje.

Studije povezuju nedostatak magnezijuma sa nizom zdravstvenih komplikacija.