Organska hrana

Mnogi ljudi misle da je organska hrana sigurnija, zdravija i ukusnija od uobicajene hrane. A da li je to stvarno tako? Procitajte u nastavku!

Sta je organska hrana? 

Termin „organski“ odnosi se na proces proizvodnje odredjene hrane. Organska hrana je uzgajana bez upotrebe vestackih hemikalija, hormona ili genetski modifikovanih organizama. 

Da bi prehrambeni proizvod mogao da bude oznacen kao organski, ne sme da sadrzi vestacke aditive. 

To ukljucuje vestacke zasladjivace, konzervanse, boje, arome i mononatrijum glutamat (MSG). 

Organsko uzgajani usevi obicno koriste prirodna djubriva poput stajnjaka za poboljsanje rasta biljaka. Zivotinje uzgajane na organski nacin takodje ne dobijaju hormone. 

Organska poljoprivreda tezi poboljsanju kvaliteta tla i ocuvanju podzemnih voda. Takodje smanjuje zagadjenje i moze biti bolje za zivotnu sredinu. 

Organska hrana koja se najcesce kupuje je voce, povrce, zitarice, mlecni proizvodi i meso. Danas su dostupni i mnogi preradjeni organski proizvodi, kao sto su pica, kolaci I pahuljica za dorucak. 

Organska hrana moze sadrzati vise hranljivih sastojaka 

Studije koje uporedjuju sadrzaj hranljivih sastojaka u organskoj i neorganskoj hrani dale su mesovite rezultate. 

Ovo je najverovatnije zbog prirodnih razlika u rukovanju i proizvodnji hrane. 

Medjutim, dokazi ukazuju na to da bi hrana koja se uzgaja organski mogla biti hranjivija. 

Organsko uzgajani usevi sadrze vise antioksidanata i vitamina 

Nekoliko studija je otkrilo da organska hrana uglavnom sadrzi visi nivo antioksidanata i odredjenih mikroelemenata, kao sto su vitamin C, cink i gvozdje. 

U stvari, nivo antioksidanata moze biti i do 69% veci u ovoj hrani.  

Jedna studija takodje je otkrila da organski uzgajane bobice i kukuruz sadrze 58% vise antioksidanata i do 52% vece kolicine vitamina C. 

Stavise, jedno istrazivanje je pokazalo da zamena redovnog voca, povrca i zitarica organskim verzijama moze da obezbedi dodatne antioksidante u ishrani.   

Organske biljke se ne oslanjaju na pesticide da bi se zastitile. Umesto toga, one proizvode vise sopstvenih zastitnih jedinjenja, antioksidanata. 

Nivoi nitrata su generalno nizi 

Takodje se pokazalo da organsko uzgajani usevi imaju nizi nivo nitrata. Zapravo, studije su pokazale da su nivoi nitrata kod ovih useva nizi za 30%.  

Visok nivo nitrata povezan je sa povecanim rizikom od odredjenih vrsta karcinoma. 

Takodje su povezani sa stanjem koje se naziva methemoglobinemija, bolest kod novorodjencadi koja utice na sposobnost tela da prenosi kiseonik.  

Mnogi ljudi veruju da su stetni efekti nitrata precenjeni.  

Organski mlecni proizvodi i meso mogu imati povoljniji profil masnih kiselina 

Organsko mleko i mlecni proizvodi mogu sadrzati visi nivo omega-3 masnih kiselina i nesto vece kolicine gvozdja, vitamina E i nekih karotenoida. 

Medjutim, organsko mleko moze sadrzati manje selena i joda od neorganskog mleka, dva minerala koja su od sustinskog znacaja za zdravlje. 

Pregled 67 studija pokazao je da organsko meso sadrzi visi nivo omega-3 masnih kiselina i nesto nizi nivo zasicenih masti od neorganskog mesa. 

Veci unos omega-3 masnih kiselina povezan je sa mnogim zdravstvenim prednostima, ukljucujuci smanjeni rizik od srcanih bolesti. 

55 studija nije naslo razlike u sadrzaju hranljivih sastojaka u organskim u odnosu na obicne useve, sa izuzetkom nizih nivoa nitrata u organskim proizvodima. 

Drugih 233 studije otkrio je nedostatak cvrstih dokaza koji bi zakljucili da je organska hrana hranjivija od uobicajene hrane. 

Ipak, vazno je zapamtiti da se ove studije prilicno razlikuju u rezultatima. 

To je zato sto sadrzaj hranljivih sastojaka u hrani zavisi od mnogih faktora, kao sto su kvalitet tla, vremenski uslovi i vreme kada se usevi beru. 

Na sastav mlecnih proizvoda i mesa mogu uticati razlike u genetici zivotinja i rasi zivotinja, onome sto zivotinje jedu, dobu godine i tipu farme. 

Prirodne varijacije u proizvodnji i rukovanju hranom otezavaju poredjenje. 

Manje hemikalija i otpornih bakterija 

Mnogi ljudi se odlucuju za kupovinu organske hrane kako bi izbegli vestacke hemikalije. 

Istrazivanja pokazuju da konzumiranje ove hrane moze smanjiti izlozenost ostacima pesticida i bakterijama otpornim na antibiotike. 

Jedno istrazivanje pokazalo je da su nivoi kadmijuma, izuzetno toksicnog metala, nizi za 48% u organskim proizvodima.  

Neki naucnici brinu da se kadmijum tokom vremena moze akumulirati u telu, sto potencijalno moze naneti stetu. Pranje i kuvanje hrane mogu smanjiti procenat hemikalija, mada ih ne uklanjaju uvek u potpunosti. 

Ipak, studije sugerisu da je rizik od izlaganja ostacima pesticida u hrani mali i da verovatno nece naneti stetu. 

Da li organska hrana ima zdravstvene koristi? 

Postoje neki dokazi koji ukazuju na to da organska hrana ima zdravstvene koristi. 

Na primer, nekoliko laboratorijskih studija otkrilo je da njihov veci sadrzaj antioksidanata pomaze u zastiti celija od ostecenja. Studije na zivotinjama pokazuju da organska ishrana moze imati koristi za rasta, reprodukciju i imuni sistema. 

Posmatracke studije na ljudima povezivale su organsku hranu sa manjim rizikom od alergija i ekcema kod dece i novorodjencadi . 

Veliko istrazivanje na 623.080 zena nije otkrilo razliku u riziku od raka izmedju onih koji nikada nisu jeli organsku hranu i onih koji je redovno jedu.  

“Organska nezdrava” hrana je idalje nezdrava hrana 

Samo zato sto je proizvod oznacen kao „organski“, ne znači da je zdrav. 

Neki od ovih proizvoda i dalje su preradjena hrana bogata kalorijama, secerom, solju i dodatim mastima. 

Na primer cips, odredjena pica i sladoled mogu se kupiti u supermarketima. Iako su organski, ovi proizvodi su i dalje nezdravi.  

Na etiketama organskih proizvoda cesto se navodi da su sastojci „prirodni“ – na primer, koriste se sirovi secer od trske umesto obicnog secera. Međutim, secer je i dalje secer, bilo sirov ili ne. 

Pogresno je misliti da je zdravo konzumirati puno organskog secera. 

Jednostavno receno, kada birate “organsku nezdravu” hranu, birate malo kvalitetniju verziju uobicajene nezdrave hrane, a ne zdravu verziju. 

Medjutim, s obzirom da propisi uglavnom zabranjuju upotrebu vestackih aditiva za hranu sa oznakom organsko, kupovina organskih proizvoda je dobar nacin da se izbegne veliki broj hemikalija koje se cesto dodaju u neorgansku hranu. 

Kako znati da li kupujete organsko? 

Svaki poljoprivrednik ili proizvodjac organske hrane mora da ispunjava stroge vladine standarde. 

NAcionalni znak grantuje da je proizvod organskog porekla I da je odobren od strane Ministarstva poljoprivrede, sumarstva I vodoprivrede. Ukoliko proizvod nema oznaku vec samo prefikse Bio, Eko ili Organsko, nije kontrolisan I sertifikovan. Proizvodi sertifikovani od strane EU imaju domacu oznaku I oznaku organskih proizvoda EU. Takodje proizvodi sertifikovani u skladu sa Nacionalni organskim programom SAD, nose oznaku USDA Organic. 

Ako proizvod sadrzi manje od 70% organskih sastojaka, ne moze se oznaciti organskim. Svaka drzava ima svoj pecat koji pomaze potrosacima da identifikuju organsku hranu. 

Zakljucak 

Organska hrana moze sadrzati vise antioksidanata i hranljivih sastojaka od uobicajene hrane, iako su dokazi pomesani. 

Konzumacija organske hrane takodje moze smanjiti izlozenost vestackim hemikalijama, hormonima i bakterijama otpornim na antibiotike. 

Medjutim, cesto kosta vise i moze se brze pokvariti. 

Pored toga, nije u potpunosti razreseno da li konzumiranje organskih proizvoda ima dodatne zdravstvene benefite. 

Da li cete kupiti organsku hranu, izbor je na vama.