Sta su proteini? 

Proteini su nizovi aminokiselina I predstavljaju bitnu grupu nutritijenata za nas. Oni su poput masina koje izgradjuju sva ziva bica. 

 Aminokiseline I proteini 

Aminokiseline su gradivni blokovi proteina. Postoji 20 vrsta aminokiselina. Ovih 20 aminokiselina se moze rasporediti na milion nacina sto stvara milione razlicitih proteina. Strukture se razlikuju prema redosledu kombinovanih aminokiselina. 20 razlicitih aminokiselina kojie telo koristi za sintezu proteina su: alanin, asparagin, arginin, asparginska kiselin, cistein, glutamin, glicin, glutaminska kiselina, izoleucin, histidin, leucin, lizin, metionin, fenilalain, prolin, serin, treonin, triptofan, tirozin I valin. Pored proteina, aminokiseline sintetisu I druga vazna jedinjenja u nasem telu popout kreatina, peptidnih hormona I nekih neurotransmitera. 

Vrste proteina 

Postoje pri vrste proteina: 

• Potpuni proteini:

Kao sto im I ime kaze, potpuni su esencijalnim  aminokiselinama. Najcesce se nalaze u zivotinjskoj hrani, poput mesa, mleka I jaja.  

• Nepotpuni proteini:

Oni sadrze najmanje 1 esencijalnu aminokiselinu, zbog cega dolazi do nedostatka ravnoteze u proteinima. Takvi proteini se nalaze biljnoj hrani. 

• Komplementarni proteini:

To su proteini dobijeni kombinovanjem namirnica koje sadrze nepotpune proteine da bi ljudi bili snadbeveni kompletnim proteinima. Primeri su hleb I puter od kikirikija, pasulj I pirinac 

… 

Sta rade proteini? 

Proteini imaju ulogu u skoro svim bioloskim procesima. Na primer kolagen ima gradivnu ulogu, dok hemoglobin ima transportnu ulogu. Pored kolagena, gradivnu ulogu, ima i keratin koji izgradjuje kosu. Vecina enzima su proteini I katalizatori koji ubrzavaju hemijske reakcije. Neophodni su za celijsko disanje I fotosintezu kod biljaka. 

Namirnice bogate proteinima

Proteini su jedan od osnovnih hranljivih sastojaka u ljudskoj ishrani. Kada unosimo hranu sa aminokiselinama, one omogucavaju telu da sintetisu ili stvaraju proteine. Ako ne unosimo neke aminokiseline necemo sintetisati dovoljno protein da bi nas organizam normalno funkcionisao. Postoji 9 vrsta aminokiselina koje se ne sintetisu, pa ih moramo unositi putem hrane. Takve aminokiseline su esencijalne aminokiseline: histidin, izolevcin, leucin, lizin, metionin, fenilalanin, treonin, triptofan I valin. Hrana koja sadrzi ovih 9 aminokiselina je hrana sa potpunim proteinima i to su jaja, meso, mleko, soja , riba i kinoa. 

Organizmu nisu potrebne sve esencijalne aminokiseline u jednom obroku, jer moze da koristi aminokiseline iz nedavnih obroka. 

Koliko proteina mi je potrebno

Preporuka nutricionista za dnevni unos proteina odraslima je da uzimaju najmanje 0,8 grama proteina za svaki kilogram telesne težine dnevno.

• Za osobu od 70 kilograma to znači oko 56 grama proteina svaki dan.
• Za osobu od 100 kilograma to znači oko 80 grama proteina svaki dan.

Prema misljenju nutricionista postoji široki raspon za prihvatljiv dnevni unos proteina – negde od 10% do 35% od unetih kalorija svaki dan. Osim toga, postoji relativno malo čvrstih podataka o idealnoj količini proteina u ishrani ili najzdravijem udelu proteina u ishrani.

Proteini nedostatak 

Nedostatak proteina zabrinjava ljude sirom sveta, pogotovo kada pogadja decu. To moze dovesti do problema sa neuhranjenoscu, kao sto su marazmi I kvasiorkor, sto moze biti opasno po zivot. Posledice nedostatka proteina mogu nastati I ako je osoba zdrava, a to su: poremecaj u ishrani(anoreksija), nervoza, poteskoce u apsorpciji hranljivih sastojaka, karcinom, dok veoma slab unos moze dovesti do: slabog tonusa misica, zadrzavanje tecnosti, tanka I lomljiva kosa, gubitak misicne mase, kod dece usporen rast. 

Proteinski sejkovi I hrana 

Proteinski sejkovi I suplementi su popularni kod sportista, ali ljudi ih treba koristiti sa paznjom. Ako unosite vise proteina imacete vecu misicnu masu I dobiti vitku figuru sagorevajuci masti, medjutim ovo zavisi od ukuptog unosa hrane I nivoa fizicke aktivnosti. Na trzistu je dostupan sirok izvor proteinskih dodataka, dok veliki broj njih tvrdi da podsticu gubljenje kilograma I poveca misicnu masu I snagu. Iako ih sportisti moraju da obezbede dovoljno proteina, koje pored iz hrane dobijaju I iz suplemenata, vecini sportista dobija dovoljno proteina samo iz hrane.

Pored toga suplementi cesto ukljucuju I neke nedozvoljene I nezdrave  supstance. Postoje istrazivanja koja su dokazala da preterean unos proteina moze dovesti do osteporoze I problema sa bubrezima. Svako ko razmislja o upotrebi proteinskih sejkova I suplemenata treba da se posavetuje sa trenerom Ili nutricionistom.