Nutricionista
Nutricionista Beograd
Nutricionista Beograd
Sadrzaj:
Razlika izmedju dijetologa i nutricionista
Nutricionzam proucava kako ishrana utice na ljudsko zdravlje, takodje pored uticaja ishrane proucava i motive covekovog izbora odredjen hrane.
Studije su pronašle direktnu vezu između stope rehabilitacije osoba s ozledama i njihove ishrane. Šta je celovitija i uravnoteženija ishrana, pacijenti su se brže oporavljali. Osim toga, pravilna ishrana pomogla je ubrzati oporavak gastrointestinalnog trakta posle uzimanja antibiotika.
Na taj se način pojavila nova nauka o ishrani nutricionizam koja se bavila ishranom ljudi s različitim zdravstvenim problemima. Ako pokušate dati definiciju, tada je nutricionizam nauka o ishrani.
“Ti si ono što jedeš” – značenje ove Hipokratove fraze, kao ni direktni uticaj kvaliteta hrane na zdravlje, nije bezsmislen ukoliko ljudi nisu potpuno ravnodušni prema svom načinu života. Hrana koju jedemo direktno utiče na naš život, dobrobit i kvalitet života.
U današnje vreme zdrava ishrana vrlo je popularna i svi znaju da se potrebno odreći lose bez vredne hrane. Ali šta dodati ishrani, osim čistih žitarica, povrća i proteina – malo ljudi zna.
Važno ! Nutricionista ce osmisliti ishranu tako da svaka kalorija koju pojedete bude što punija vitamina, minerala i fitonutrijentima – materije koje su neophodne za zdravlje.
Koja je razlika između nutricionizma i dijetetike
Mnoge ljude zanima šta je nutricionista, a što dijetolog. U današnjem ćemo članku razmotriti ova dva pojmova. I razmotrite pitanja u cemu se razlikuju ova dva pojma. Krenimo od dijetologa.
Ljudi često misle da nutricionista i dijetolog rade isto, ali istina je da se ove dve profesije vrlo razlikuju u pogledu obrazovanja, kvalifikacija i svakodnevnih uloga.
Dijetetolog – dijetologija je zasebni deo medicinske nauke , gde se razvijaju specijalne dijete za skupine ljudi s različitim bolestima. Dijetologija predviđa obveznu primenu i striktno pošovanje propisanih dijeta.
Dijetolog podrazumeva donekle generalizovani pristup – postoje ustaljene dijete za ljude s određenim hroničnim bolestima.
Nutricionista – nutricionizam je nauka o kompetentnoj ishrani koja temeljno proučava sve elemente ishrane, vreme njenog uzimanja, pravilan i odnos između razlicit vrste namirnica i složeni učinak na celokupno ljudsko telo.
Nutricionista proučava klijentovu dnevnu ishranu i pomaže mu da je prilagoditi u skladu s postavljenim ciljem. Zadatak nutricionista je naučiti ljude da biraju i jedu hranu koja telu donosi maksimalnu korist. Odnosno, zdravo se hraniti , održavati snagu organizma i sve procese na najvisem nivou. Klijentu nutricionista pomaze da stiče veštinu samostalnog odrzavanja kilograma i zdravstvenog stanja, i usvajanja zdravih zivotnih navika i dobre ishrane .
Nutricionista takođe proučava mehanizme asimilacije elemenata u telesne celije, otkriva načine njihove najjednostavnije asimilacije i uklanjanja otpadnih matereija iz tela. Glavni zadatak nutricionista i nutricionizma kao nauke je širenje sveukupnog , kvalitetnog i zdravog života i ishrane koji su međusobno povezani. Nutricionisti primećuju da će vrlo brzo upotreba dodataka ishrani biti uobičajena stvar, što je već norma u Japanu, Sjedinjenim Državama i Evropi.
Neki iznose kritike na racun nutricionista a bez razumevanja i sagledvanja ciljeva ove nauke. Uprkos činjenici da se zanimanje nutricionista i nutricionizam kao nauka pojavio nedavno, brzo se razvija. Ako se područja nutricionizma i medicine kombinuju ili počnu međusobno komunicirati, to će stvoriti potpuno novi način posmatranja ishrane i lecenja raznih bolesti.
U većini slučajeva ljudi kupuju različitu hranu na temelju vlastitih preferencija i želja. Ali morate znati da svaka materija – hrana utiče na ljudsko zdravlje.
Takođe treba imati na umu da svaki proizvod sadrži razne elemente, od kojih je većina štetna za telo. Uzalud ljudi misle da ponekad mogu sebi priuštiti malo nezdrave hrane. Ako pažljivo pogledate ambalažu proizvoda koje kupujete, postaje jasno da svakodnevno telo svake osobe u izobilju prima štetne elemente.
Takva ishrana polako i sigurno onesposobljava sve sisteme organizma , iako se veruje da to nije tako. Napokon, telo je samoregulisući sistem čiji je zadatak očuvanje života na bilo koji način. I oštar slom u obliku bolesti se javlja kada organizam više ne može sanirati stetu od nakupljenih toksina.
Istovremeno, bolesti se možete rešiti i bez hemijskih lekova, dovoljno je revidirati svoju dnevnu ishranu. Ako se to ne učini, do četrdesete godine ljudi imaju već razvijene bolesti, loš izgled i progresivnu depresiju.
To nas dovodi do zaključka: vrlo je važno razumeti elemente hrane i ishrane.
Nutricionizam je započeo svoj razvoj tokom Drugog svetskog rata, kada je bilo važno oblikovati ishranu koja će biti osnova zdravog života u kriznoj situaciji. Stručnjaci su započeli s sprovođenjem istraživanja koje je pokazalo da je pravilna ishrana temelj ljudskog zdravlja i obrnuto – nezdrava ishrana doprinosi razvoju raznih bolesti. Primera radi, naucnici su otkrili da ishrana trudnice direktno utiče na zdravlje njene bebe, a mikroflora njenih creva ovisi o količini i kvalitetu korištenih mlečnih proizvoda.
Nutricionista – nutricionizam se ne bavi isključivo proučavanjem ishrane, već se temelji na naukama kao što su farmakognozija i farmakologija. Razvoj nutricionizma -nutricionista vremenom se formiraju i bromatolozi, trofolozi, kao i stručnjaci koji proučavaju higijenu hrane.
Farmakognozija je jedna od farmaceutskih nauka koja proučava lekove dobijene iz lekovitih sirovina biljnog i životinjskog porekla, otpadne materije biljaka i životinja, kao i neke proizvode njihove primarne prerade (esencijalna i masna ulja, smole, mlečni sokovi itd.).
Farmakologija – biomedicinska nauka o lekovitim materijama i njihovom uticaju na telo; u širem smislu – nauka o fiziološki aktivnim materijama uopste i njihovom uticaju na biološke sisteme.
Bromatologija je nauka o prehrambenim navikama.
Trofologija je nauka o hrani, ishrani. Trofologija je grana nutricionizma nauka koja proučava uticaj faktora ishrane na ljudsko telo i razvija mere koje sprečavaju bolesti, i unapredjuju ljudsko zdravlje, čuvaju njegovu radnu sposobnost i povećavaju životni vek racionalizacijom ishrane, poboljšanjem i kontrolom kvaliteta proizvodnje hrane.
Higijena hrane jedna je od grana nutricionizma koja proučava zdravstvne probleme i uticaj dobre i racionalne ishrane osobe, zavisno o polu i dobi, profesiji i prirodi posla, klimatskim uslovima i telesnoj aktivnosti, nacionalnim i drugim obeležjima.
Danas je nutricionista i nutricionizam ozbiljna naucna oblast koja se bavi prehrambenim pitanjima i njenim uticajem na vitalnu aktivnost ljudskog tela (takođe na celijskom i biohemijskom nivou).
Predmet proučavanja savremene nutricionisticke nauke
Glavna područja istraživanja u nutricionizmu :
Nutricionizam danas privlači mnoge ljude, čak i one koji su daleko od klasične nauke. Ako vodite zdrav način života, hoce te da razumete kako ishrana može uticati na naše zdravlje, zanima vas kombinacija različitih namirnica, samo nutricionista vam moze pomoci da razvijete zdrave navike u ishrani .
Čini se da je nutricionista vrlo sličan dijetologu, ali oni su i dalje različiti.
Dietologija je medicinska grana posvećena razvoju grupne ishrane za ljude s različitim medicinskim stanjima. Takva ishrana pretpostavlja obvezno striktno poštovanje određenih dijeta.
Koje su razlike između dijetologa i nutricionista ?
Glavna razlika između naucnog pristupa nutricionista i dijetologa je u tome što se kod dijetologa proučavanje ishrane temelji na celiji, odnosno procesima koji se odvijaju u telu na celijskom nivou. Nutricionista proučava apsorpciju materija iz različitih namirnica. S tim u vezi, izuzetno je važno razumeti biohemijsku strukturu hranjivih sastojaka , kao i istražiti stanje celijskih membrana i njihov energetski potencijal. Odnosno, nutricionista mora razumeti kako hrana utiče na telo na biohemijskom nivou, kako organizovati sto jednostavniju asimilaciju hrane i njeno izlučivanje iz tela.
Pravilna briga o zdravlju započinje prevencijom. Čak i ako se osoba oseća dobro, ne može biti sigurna da je potpuno zdrava.
Mnoge bolesti mogu se sprečiti prilagođavanjem navika, fizicke aktivnosti i pravilne ishrane. Stoga je osnovni pregled nutricionista minimum koji mora preduziti svaka koja brine o svom zdravlju.
Nutricionista izradjuje dijetu ili plan sihrane neke osobe, uči je da se hrani pravilno i kompenzirano. Drugim rečima, tako da i sama osoba može koristiti znanje i svesno se hraniti, a ne ići na dijetu.
Praksa dijetologa – dijetetika
Dijetetika izradjuje dijete koji su prikladne za određenu skupinu ljudi s određenim medicinskim stanjem. Recimo da osoba ima pielonefritis hronična bolest bubrega kod koje je potrebno ograničiti ili isključiti konzumaciju životinjskih belančevina. To pomaže da se speči razvoj ozbiljne upale organa i oslobađanje supstanci koje sadrže aceton.
Dijeta uključuje određeni skup namirnica koje je dopušteno konzumirati. Propisuje je dijetetičar, zavisno od bolesti i simptomima osobe. Pacijenta savetuje o tome koja hrana može imati negativan učinak na telo, nakon čega se isključuje iz prehrane. Pacijenti se obično upućuju da jedu male i česte obroke. Sadržaju kalorija u hrani, kao i nutritivnom sastavu hrane, ne pridaje se velika važnost.
Danas najpopularnije dijete: mono-dijeta, dijeta na povrću i voću natašte, dijeta po krvnoj grupi, hrono dijeta, 16:8 dijeta itd.
Prednosti ovog pristupa uključuju opste poboljšanje tela, odsutnost faktorakoji izazivaju razvoj bolesti.
Njegovi su nedostaci ishrana s malo kalorija i hranjivih sastojaka, često ne baš zadovoljavajuća i ne daje potrebnu količinu energije.
Nutricionista će takođe odabrati određenu hranu za osobu koja može imati blagotvoran učinak na telo, a isključit će onu koja izaziva upalu i druge probleme. Međutim, u ovom će slučaju naglasak biti na potrebama određenog pacijenta, zavisno od njegove težine, navika, načinu života itd.
Nutricionista prvo provodi upitnik i detaljno saznaje sve o zdravlju pacijenta, zatim se osoba podvrgava testiranju tokom kojeg se utvrđuje sastav nenog tela (masti, mišića, vode, kostiju) i poduzimaju potrebni testovi. Tada se, zavisno os određenih problema, sastavlja individualna dijeta ili licni plan ishrane, koji bi trebali pridoneti čovekovom zdravlju.
Odabrat će potrebne suplemente za dopunu vitamina i drugih vitalnih materija, čiji nedostatak može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih posledica. ⠀
Pravilna ishrana može pomoći vašem telu da radi bolje i da se brže oporavi nakon treninga, i naravno da na sto brzi i kvalitetniji nacin dodjete do zeljenih rezultata.
Optimalan unos hranjivih sastojaka pre i posle vežbanja ne samo da će vam pomoći da dostignete maksimalne rezultate, već i da na minimum svedete oštećenje mišića.
Vaši mišići koriste glukozu iz ugljenihidrata za gorivo.
Glikogen je rezervni secer, koji se skladišti u jetri i misicima.
Za vežbe kratkog i visokog intenziteta, zalihe glikogene glavni su izvor energije vaših mišića.
Ali za duže vežbanje, nivo korištenja ugljenihidrata zavisi od nekoliko faktora (intenzitet, vrsta vezbanja, nivo vase fizicke spreme).
Zalihe glikogena u vašim mišićima su ograničene. Kako se te zalihe iscrpljuju, vaša snaga i intenzitet se smanjuju.
Studije su pokazale da ugljenihidrati mogu povećati zalihe glikogena i iskoristiti ih, istovremeno povećavajući oksidaciju ugljenihidrata tokom vežbanja.
Međutim nisu svi ugljenihidrati isti i podjednako zdravi. Nutricionisti savetuju da pre treninga jedete ovsene pahuljice, razani hleb, bananu, integralni pirinc …
Pokazalo se da konzumiranje proteina (samostalno ili sa ugljenimhidratima) pre vežbanja povećava sintezu proteina u mišićima i poboljšava performanse u toku treninga.
Međutim to nije sve, nutricionisti navode i ove prednosti proteina pre treninga:
Bolji anabolički odgovor i rast mišića
Poboljšani oporavak mišića
Povećana snaga
Ključan je raspored obroka pre treninga…
Vreme obroka je takođe važan aspekt ishrane pre vežbanja.
Da biste postigli maksimalne rezultate na treningu, savet nutricionista je da pojedete celovit obrok koji sadrži ugljenehidrate, proteine i masti 2-3 sata pre vežbanja.
Ako jedete 45–60 minuta pre treninga, odaberite hranu koja se lako vari i koja sadrži uglavnom ugljenehidrate i nešto proteina.
Kao što već znate, voda je osnov i bitna je za normalno funkcionisanje tela.
Dokazano je da dobra hidratacija održava, pa čak i poboljšava performanse, dok je dehidracija povezana sa značajnim smanjenjem performansi.
Pazite na veličinu porcije
Pazite da ne preterate sa kolicinom hrane koju jedete pre treninga. Evo jednostavnih smernica za velicinu obroka pre treninga:
Veliki obroci. Jedite ih barem tri do četiri sata pre vežbanja.
Mali obroci ili grickalice. Jedite ih otprilike jedan do tri sata pre vežbanja.
Zasto je kolicina bitna?
Ako previše jedete pre treninga, osećacete se tromo. Ako jedete premalo, možda nećete imati potrebnu energiju za kvalitetan trening.
Jelo nakon treninga je važno, podjednako kao i obrok pre treninga.
Da biste razumeli kako vam prava hrana može pomoći nakon vežbanja, važno je razumeti kako na vase telo utice trening.
Kad vežbate, mišići troše zalihe glikogena za gorivo. Rezultat toga je da vaši mišići delimično troše glikogen. Neki se proteini u vašim mišićima takođe razgrađuju i oštećuju.
Nakon treninga, vaše telo pokušava da obnovi zalihe glikogena i da popravi i obnoviti te proteine mišića.
Jesti prave hranjive sastojke ubrzo posle treninga može pomoći vašem telu da to brže postigne. Nutricionisti kazu da je posebno vazno jesti ugljenehidrate i proteine posle treninga.
To vašem telu pomaže da:
Evo koje makronutrijente je potrebno da unosite posle treninga po savetu nutricionista:
Proteini – pomažu u izgradnji mišića
Kao što je gore objašnjeno, vežbanje pokreće razgradnju mišićnih proteina.
Brzina kojom se to događa zavisi od vrste vežbi i vaše fizicke spreme.
Konzumacija odgovarajuće količine proteina nakon treninga daje vašem telu aminokiseline potrebne za oporavak i obnovu tih proteina.
Savet nutricionista je da unesete 0.3-0.5 g proteina po kilogramu telesne tezine.
Zalihe glikogena u vašem telu koriste se kao gorivo tokom vežbanja, a konzumiranje ugljenihidrata nakon treninga pomaže u njihovom dopunjavanju.
Brzina kojom se koriste vaše zalihe glikogena zavisi od aktivnosti. Na primer, sportovi izdržljivosti uzrokuju da vaše telo koristi više glikogena od treninga snage.
Iz tog razloga, ako se bavite sportovima izdrzljivosti (trčanje, plivanje itd.), treba da unosite vise ugljenih hidrata jer su oni glavni i najbrzi izvori energije, za razliku od treninga snage ( u teretani).
Savet nutricionista je da konzumirate 1,1–1,5 grama ugljenihidrata po kilogramu telesne težine u roku od 30 minuta nakon treninga, jer to za rezultat ima da ponovo napunite svoje rezerve glikogena.
Takodje, lučenje insulina, koji podstiče sintezu glikogena, bolje se stimulise kad se istovremeno konzumiraju ugljenihidrati i proteini. Tako da konzumiranje ugljenih hidrata i proteina posle treninga dovodi do obnove proteina i rezervi glikogena.
Nutricionisti preporucuju da ih konzumirate u razmeri 3: 1 (ugljenihidrati i proteini). Na primer, 40 grama proteina i 120 grama ugljenihidrata.
Mnogi ljudi misle da konzumiranje masti nakon treninga usporava varenje i inhibira apsorpciju hranjivih sastojaka.
Iako bi masnoća mogla usporiti apsorpciju hranljivih materija posle treninga, neće smanjiti njegove koristi.
Jedna studija je pokazala da punomasno mleko bolje utice na rast mišića nakon treninga od obranog mleka.
Savet nutricionista je da ipak ograničite količinu masnoće koju pojedete posle treninga, ali unošenje malo masnoće u obrok nakon treninga neće uticati na vaš oporavak.
Sposobnost vašeg tela da obnavlja glikogen i proteine poboljšava se nakon vežbanja. Iz tog razloga preporučuje se da što pre pojedete kombinaciju ugljenihidrata i proteina nakon vežbanja. Iako vreme ne mora biti tačno, mnogi stručnjaci preporučuju da jedete u roku od 45min posle treninga.
Smatra se da kašnjenje sa unosom ugljenih hidrata za samo dva sata nakon treninga može dovesti do čak 50% niže stope sinteze glikogena. Međutim, ako ste konzumirali obrok pre treninga, verovatno će koristi od tog obroka i dalje vrediti nakon treninga.
Primeri namirnica koje treba da jedete posle treninga – savet nutricionista:
Primarni cilj vašeg obroka nakon treninga je snabdeti telo pravim hranjivim sastojcima za adekvatan oporavak i za maksimalne blagodati vašeg treninga.
Odabir lake hrane za varenje pomoci će bržu apsorpciju hranjivih sastojaka.
Pravilna ishrana je vrlo bitna, kako pre tako i posle treninga. Savet nutricionista je da pojedete obrok bogat ugljenim hidratima, proteinima i sa malo masti 2-3 sata pre treninga. Sto je kraci period od jela do treninga , manja treba da bude i porcija kako se na treningu ne bi osecali tromo.
A sto se tice obroka posle treninga, savetuje se da ga pojedete u roku od 45 minuta nakon treninga kako biste popunili rezerve glikogena i kako biste na adekvatan nacin obnovili proteine u vasem telu. Preporuka je da odnos ugljenih hidrata i proteina u obroku posle treninga bude 3:1, sa umerenom kolicinom masti.
Nutricionista Beograd |Design & Developed by VW Themes
srcoll arrow