U ovom tesktu ce vam nutricionista odgovoriti na cesta pitanja vezana za holesterol i masnocu; Može li masnoca – holesterol  biti dobra ?  Sta su trans masti ? Sta je holesterol ?

NUTRICIONISTA PREGLED + LICNA DIJETA – AKCIJA -30%!!!

Sta je masnoca i holesterol

Masti su važni makronutrijenti. Postoji nekoliko vrsta dijetalnih masnoća, a neke su puno zdravije od drugih.

Masnoća je bitna za nekoliko telesnih funkcija. Izvor je energije i štiti kosti i živce. Masnoća takođe omogućuje drugim hranjivim materijama da rade svoj posao.

Međutim, nisu sve dijetalne masti jednako korisne:

• Zasićene i transmasti mogu povećati nivo holesterola i povećati rizik od bolesti.
• Nezasićene masti podržavaju zdravlje i mogu biti mononezasićene ili polinezasićene.
• Meso, mlečni proizvodi, grickalice i peciva sadrže zasićene i transmasti.
• Neki izvori nezasićenih zdravih masti uključuju orašaste plodove, ulja, semenke i avokado.

U nastavku detaljno razmatramo različite vrste masti, uključujući koje su najzdravije i koja ih hrana sadrži.

Šta su masti?

Masti se klasifikuju na više načina, zavisno o njihovim atributima:

• Masti ili masne kiseline: Ovi se izrazi mogu odnositi na bilo koju vrstu masti, ali “masti” obično opisuju one koje su čvrste na sobnoj temperaturi.
• Lipidi: Ovo se može odnositi na bilo koju vrstu, bez obzira je li tecna ili čvrsta.
• Ulja: Ovo može opisati bilo koju masnoću koja je tecna na sobnoj temperaturi.
• Životinjske masti: Među njima su maslac, pavlaka i masti u mesu, poput svinjske masti.
• Biljne masti: Među njima su masti u maslinama i avokadu, kao i maslinovo, kikirikijevo, laneno i kukuruzno ulje.

Masti su važan deo ishrane za ljude i mnoge druge životinje. Telo pohranjuje masnoće radi zaštite, toplote i energije.

Bez obzira na vrstu, sve masti imaju jednak broj kalorija – 9 kalorija po gramu – u poredjenjiu s manje energetski snaznim ugljenim hidratima i proteinima, s oko 4 kalorije po gramu.

Različite vrste masti na različite načine utiču na zdravlje, posebno na zdravlje krvi i srca.

U nastavku cemo bliže razmotriti učinke različitih masti na telo.

Zasićene masti

Zasićene masti su čvrste na sobnoj temperaturi, a ponekad se nazivaju i čvrste masti. Osnovna struktura ugljenika ovih masnih kiselina je „zasićena“ atomima vodonika.

Zasićene masti mogu povećati zdravstvene rizike ako osoba previše konzumira tokom duzeg razdoblja.

Veliki unos zasićenih masnoća na kraju može povećati  holesterolu krvi  lipoprotein male gustoće (LDL). To, pak, povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti i moždanog udara.

Preporuka Nutricionita je da ljudi ne jedu više od 13 grama zasićenih masnoća dnevno.

Neki izvori zasićenih masnoća uključuju:

• Zivotinjsko meso i mesni proizvodi
• Mlečni proizvodi, osim onih koji su bez masti
• Prerađena hrana, uključujući pekarske proizvode, grickalice i pomfrit
• Neka biljna ulja, uključujući kokosovo ulje, palmino ulje i kakao maslac

Po misljenju nutricionista nije zdravo zameniti zasićene masnoće u prehrani rafinisanim ugljenimhidratima ili šećerom, koji su takođe loši za zdravlje. Umesto toga, osoba bi trebala zameniti izvore zasićenih masnoća zdravijom hranom, poput orašastih plodova, semenki, avokadom, pasuljem, celim žitaricama i povrćem.

Nezasićene masti

Nezasićene masti tecne su na sobnoj temperaturi, a uglavnom potiču od biljnih ulja. Po misljenju nutricionista to su “dobre” masti.

Dve su glavne vrste nezasićenih masti:

Mononezasićene masti

Mononezasićeni molekuli masti nisu zasićene atomima vodonika – svaki se molekul masti povezuje s jednim atomom vodonika. Mononezasićene masti mogu sniziti nivo LDL-a ili “lošeg” holesterola i održavati zdrav nivo “dobrog” holesterola lipoproteina visoke gustine (HDL).

Međutim, jednostavno dodavanje mononezasićenih masnoća u ishranu neće imati taj učinak, osim ako osoba takođe ne smanji unos zasićenih masnoća. Misljenje nutricionista je da ishrana bogata mononezasićenim masnoćama takođe može smanjiti čovekov rizik od srčanih bolesti. Mediteranska ishrana, koja prema trvrdnjama nutricionista može smanjiti rizik od hroničnih bolesti, sadrži obilje mononezasićenih masti.

Izvori mononezasićenih masti uključuju:

• Masline i maslinovo ulje
• Orašasti plodovi i maslaci od orašastih plodova
• Avokado

Polinezasićene masti

Prostor oko svakog polinezasićene molekula masti nisu zasićeni atomima vodonika. Nutricionisti tvrde da su polinezasićene masti dobre za zdravlje, posebno one iz riba i algi, poznatih kao omega-3 polinezasićene masne kiseline.

Po misljenju nutricionista omega-3 kiseline bi mogle pomoći se održite srce zdravim, smanjite trigliceride u krvi i poboljšati zdravlje mozga, zglobova i očiju. Omega-3 masne kiseline mogu zaštititi od srčanih bolesti snižavanjem nivoa holesterola u krvi.

Međutim, nutricionisti kazu da je opsežna Cochraneova analiza otkrila da dodaci omega-3 nemaju značajne koristi za zdravlje srca. Utvrđivanje učinaka sa sigurnošću zahtevat će daljnja istraživanja.

Druga vrsta polinezasićenih masti su omega-6 masne kiseline. Nalaze se uglavnom u biljnim uljima i prerađenoj hrani.

Po tvrdnjama nutricionista prekomerni unos omega-6, koji je uobičajen u standardnoj savremenoj ishrani, može dovesti do povećane upale.

Izvori polinezasićenih masti uključuju:

• Masna riba, poput srdela, skuše, pastrve, lososa i haringe
• Ulja od šafranike, kospica grožđa, soje i suncokreta
• Orašastih plodova, semenki…

Trans masti

Po objasnjenju nutricionista trans masti su proizvod postupka koji dodaje vodonik tecnim biljnim uljima kako bi ih učinio čvrstijima. Drugi naziv za transmasti je delomično hidrogenisana ulja.

Trans masti nisu bitne i imaju štetne zdravstvene učinke.

Trans masti povećavaju nivo LDL holesterola i snižavaju nivo HDL holesterola. To povećava rizik od srčanih bolesti, moždanog udara i dijabetesa tipa 2.

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) procenjuje da su transmasti povezane sa 500 000 smrtnih slučajeva zbog kardiovaskularnih bolesti svake godine.

Po misljenju nutricionista transmasti su postale popularne kad su ih prehrambene kompanije smatrale jednostavnima za upotrebu i jeftinima za proizvodnju. One takođe imaju dug rok trajanja i mogu dati hrani lep ukus.

Nutricionisti kazu da zbog toga sto mogu više puta da se koriste u komercijalnim fritezama, postale su uobičajene u lancima brze hrane i drugim restoranima.

Međutim nutricionisti navode da je WHO pozvao vlade da eliminisu transmasti iz globalne proizvodnje hrane. Većina komercijalnih kompanija za proizvodnju hrane eliminisala je transmasnoće iz svojih proizvoda.

Izvori trans masti mogu uključivati:

• Pržena hrana, poput pomfrita
• Krofne, pite, peciva, keksi i ostala pečena roba
• Testo za pizzu, kolačićI i krekere
• Pakovana hrana
• Brza hrana

Savet je nutricionista je da ako bilo koji popis sastojaka na pakovanju hrane sadrži “delimično hidrogenisana ulja”, to znači da proizvod sadrži transmasti.

Upozorenje nutricionista je da konzumacija transmasti ne sme prelaziti 5-6% ukupnog kalorijskog unosa osobe. Međutim, konzumacija bilo koje količine ovih masti povećava zdravstvene rizike.

Preporuke nutricionista za masti u ishrani

Prema savetu nutricionista, kako bi se izbeglo nezdravo debljanje:

• Ukupan unos masti trebao bi biti manji od 30% ukupnog unosa kalorija
• Unos zasićenih masnoća trebao bi biti manji od 10% ukupnog kalorijskog unosa
• Unos trans masti trebao bi biti manji od 1% ukupnog unosa kalorija

Nutricionisti preporučuju zamenu zasićenih i trans masti mononezasićenim i polinezasićenim mastima. Sveukupno, ishrana bi trebala biti nutricionistički uravnotezena i sadržavati dovoljno kalorija za održavanje zdrave težine.

Zakljucak nutricionista :

Nisu sve masti jednako korisne. Važno je razumeti razlike između vrsta masti, pažljivo čitati deklaraciju i donositi zdrave odluke vezane za ishranu.