Kalijum je jedan od sedam esencijalnih makrominerala. Nutricionisti kayu da ljudskom telu treba najmanje 100 miligrama kalijuma dnevno kako bi ono normalno funkcionisalo.

Kalijum

Visok unos kalijuma smanjuje rizik od ukupne smrtnosti za 20 posto. Takođe smanjuje rizik od moždanog udara, snižava krvni pritisak, štiti od gubitka mišićne mase, čuva mineralnu gustinu kostiju i smanjuje stvaranje bubrežnog kamenca.

Primarne funkcije kalijuma u telu uključuju regulaciju ravnoteže tecnosti i kontrolu električne aktivnosti srca i ostalih mišića.

Cinjenice o kalijumu

Odrasli bi trebalo da unose oko 4700 miligrama (mg) kalijuma dnevno.
Kalijum je bitan za kardiovaskularno zdravlje, jake kosti i snagu mišića.
Zelje, cvekla, soja i pasulj su hrana sa najviše kalijuma.
Nedostatak kalijuma može dovesti do umora, slabosti i zatvora. Može eskalirati do paralize, problema sa respiratornim organima i bolnih opstrukcija creva.
Hiperkalemija znači da u krvi ima previše kalijuma, a to takođe može negativno uticati na zdravlje.

Preporučeni unos
Adekvatna preporuka za unos kalijuma je 4.700 miligrama (mg) dnevno za odrasle. Istrazivanja pokazuju da većina odraslih ne ispunjava ovu preporuku.

Benefiti

Dokazano je da kalijum ima mnoge zdravstvene benefite.

Kalijum deluje suprotno od natrijuma, i pomaže u održavanju krvnog pritiska. Kalijum je takođe važan za održavanje ravnoteže kiselina i baza u telu.

1. Za zdravlje kardiovaskularnog sistema

Nizak unos kalijuma se povezuje sa visokim krvnim pritiskom i kardiovaskularnim bolestima. Nizak unos natrijuma i unosenje dovoljne kolicine kalijuma je neophodno za snižavanje krvnog pritiska.

2. Održavanje kostiju i mišića

Hrana bogata kalijumom održava alkalno okruženje u telu, za razliku od acidoze. Metaboličku acidozu pokreće ishrana puna zakiseljavajuće hrane poput mesa, mlečnih proizvoda i prerađenih žitarica. Acidoza je uobičajeni ishod tipično kisele zapadnjačke ishrane.
Ishrana bogata kalijumom može pomoći u očuvanju mišićne mase kod starijih ljudi, kao i tokom stanja koja obično vode do gubitka mišića, poput dijabetičke ketoze.

Neke studije pokazuju porast gustine kostiju s velikim unosom kalijuma.

3. Pomaže u regulaciji ravnoteže tecnosti

Telo je sastavljeno od približno 60% vode.

40% ove vode nalazi se unutar celija tj. intracelularna tecnost (ICF).

Ostatak se nalazi izvan celija u područjima kao što su krv, kičmena tecnost i između celija. Ta se tekućina naziva ekstracelularna tecnost (ECF).

Kalijum je glavni elektrolit u ICF-u i on određuje količinu vode unutar celijaa. Suprotno njemu, natrijum je glavni elektrolit u ECF-u i on određuje količinu vode izvan celija.

Broj elektrolita u odnosu na količinu tecnosti naziva se osmolalnost. U normalnim uslovima, osmolalnost je jednaka unutar i izvan celija.

Međutim, kada je osmolalnost nejednaka, tecnost sa manje elektrolita će se premestiti na stranu sa više elektrolita kako bi se izjednačile koncentracije elektrolita.

To može dovesti do smanjenja celija dok se voda iz njih odmiče, ili nateći i puknuti dok se voda u njih kreće.

Zato je važno paziti da unosite prave elektrolite, uključujući kalijum.

Održavanje dobre ravnoteže tecnosti važno je za optimalno zdravlje. Loša ravnoteža tecnosti može dovesti do dehidracije, što zauzvrat utiče na srce i bubrege.

Ishrana bogata kalijumom i održavanje hidratacije mogu pomoći u održavanju dobre ravnoteže tecnosti.

Hrana bogata kalijumom

Neki od najboljih izvora kalijuma su sveže lisnato zelje, avokado, paradajz, krompir i pasulj.

Nedostatak (hipokalijemija)

Umor je simptom nedostatka kalijuma.
Nedostatak kalijuma može uzrokovati niz simptoma i zdravstvenih problema.

Simptomi nedolstatka kalijuma uključuju:

malaksalost i umor
slabost i bolovi u mišićima u celom telu
zatvor

Izuzetno nizak nivo kalijuma moze uzrokovati:

jaka mišićna slabost i paraliza
problemi sa respiratornim organima
bol u stomaku
trnci, utrnulost ili svrab u rukama i nogama,
povremeni grčevi mišića

Hiperkalemija

Konzumiranje previše kalijuma može biti štetna za ljude čiji bubrezi nisu u potpunosti funkcionalni. Preterana kolicina kalijuma može dovesti do hiperkalemije, u kojoj bubrezi ne mogu ukloniti dovoljno kalijuma iz tela. To može biti opasno ako stanje brzo eskalira.

Hiperkalemija uglavnom nema simptome ili ima vrlo malo simptoma. Međutim, kada se simptomi pojave, slični su onima koji se javljaju kod hipokalemije.

Teška ili iznenadna hiperkalemija može uzrokovati lupanje srca, otežano disanje i bol u grudima. U ovoj fazi hiperkalemija može postati životno opasno stanje koje zahteva hitnu lekarsku pomoć.

Zakljucak

Kalijum je od vitalne važnosti za telesne funkcije, za zdravlje kardiovaskularnog sistema, za jake kosti i misice… Kao i u svemu ravnboteza je kljuc, zato nemojte preterivati ni sa ovim mineralom.